Pristupi
Traži
Zadnje teme
Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnikaNajnoviji registrovani član je Ivica
Naši korisnici su poslali ukupno 14347 članaka u 5870 teme
Fluks 
UHAPŠEN RADOVAN KARADŽIĆ
Strana 1 od 1
UHAPŠEN RADOVAN KARADŽIĆ
od Admin Uto 22 Jul 2008 - 18:36
UHAPŠEN RADOVAN KARADŽIĆ
U supertajnoj akciji policije juče u Beogradu uhapšen najtraženiji haški begunac Radovan Karadžić, i to kad je krenuo na letovanje u Split!!!
Radovan Karadžić nekada i sada...
Bivši predsednik Republike Srpske i najtraženiji haški optuženik Radovan Karadžić uhapšen je juče u Beogradu u supertajnoj policijskoj akciji, potvrdio je sinoć Savet za nacionalnu bezbednost. Karadžić je, kako saznajemo, lociran pre dva dana u srpskoj prestonici, a uhapšen je kad je krenuo na letovanje u Split (!?!). U trenutku hapšenja, Karadžić, kako tvrde policijski izvori Pressa, uopšte nije ličio na sebe, imao je dugu ofarbanu kosu i bradu!
"Sklopile se kockice"
Izvor Pressa objašnjava da je Radovan Karadžić uhapšen kada su se "sklopile sve kockice".
- Jednostavno, poklopile su se sve naše informacije koje smo imali. Dobili smo dojavu da Karadžić menja lokaciju na kojoj se krije. Munjevito smo reagovali i uhapsili ga! - kaže izvor Pressa.
- Karadžić danas izgleda tako da bez problema može da se prošeta Knez Mihailovom, a da ga niko ne prepozna! - kaže izvor Pressa. On noćas nije mogao da nam otkrije sve detalje akcije u koju su bili upućeni samo najviši funkcioneri tajne policije i MUP-a.
Stvari za more
Karadžić je odmah posle hapšenja, u skladu sa Zakonom o saradnji s Haškim tribunalom, priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Specijalnog suda u Beogradu.
Naš sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti, navodi da je akcija hapšenja Karadžića sprovedena u potpunoj tajnosti i da je za nju znalo "samo nekoliko najviših funkcionera države Srbije".
- Radovan Karadžić je uhapšen u ponedeljak posle podne, u trenutku kad je prelazio iz jednog objekta u kome se skrivao u drugi. Karadžić se nije krio u vojnim objektima, već u kućama i stanovima čije vlasnike sada ispitujemo. Poseban kuriozitet jeste to što je u trenutku hapšenja kod sebe imao putnu torbu punu stvari za more. Operativcima koji su ga uhapsili rekao je da je krenuo na more u Split! - prenosi sagovornik Pressa.
Karadžić boravio i u Crnoj Gori
Početkom godine Radovan Karadžić je boravio na teritoriji Crne Gore, tvrde izvori Pressa iz vrha srpske policije.
- Prema podacima koje imamo, Karadžić je uz pomoć svojih moćnih prijatelja lako menjao lokacije. U proteklih 12 meseci, prema našim podacima, boravio je u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ali i u Bugarskoj, gde je išao na letovanje s lažnim pasošem - kaže sagovornik našeg lista.
Kako saznajemo, Radovan Karadžić je kod sebe imao lažna dokumenta izdata na originalnim obrascima, poput onih koje je imao nedavno uhapšeni Stojan Župljanin.
Zvanično, do zaključenja ovog našeg izdanja (jutros oko 3 sata) još nisu saopšteni detalji hapšenja Karadžića. Međutim, u obaveštenim policijskim krugovima kružile su dve verzije o lokaciji hapšenja najtraženijeg haškog optuženika. Prema jednoj, Karadžić je uhapšen u stambenoj zgradi u strogom centru Beograda, na samo nekoliko desetina metara od zgrade GO Vračar, dok je prema drugoj verziji on uhapšen u okolini planine Kosmaj, nadomak srpske prestonice.
Sasvim je, takođe, zanimljivo to što su noćas u prvim reakcijama i MUP i Vojnobezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane tvrdili da nisu učestvovali u akciji lociranja i hapšenja Radovana Karadžića. Jedino se nije oglasila tajna policija, koja je, prema našim saznanjima, imala glavnu ulogu u hapšenju bivšeg predsednika RS.
- BIA je ovu operaciju odradila potpuno samostalno. O akciji su, i to neposredno pred samo hapšenje, bili obavešteni samo najviši državni funkcioneri, predsednik države, premijer i ministar policije. Čak ni operativci koji su neposredno učestvovali u akciji nisu znali ko im je meta - objašnjava izvor Pressa. Na naše pitanje da li prošlonedeljno imenovanje Saše Vukadinovića za novog šefa BIA ima veze sa ovim "ekspresnim hapšenjem" Karadžića, naš sagovornik odgovara:
- Nije da to nema veze, ali još je rano o tome govoriti, o svim detaljima bićete obavešteni u toku dana...
Jataci u Beogradu
Naši izvori tvrde da je Radovan Karadžić najmanje šest poslednjih meseci boravio u glavnom gradu, u kojme je imao razvijenu mrežu jataka.
- Imamo osnova da sumnjamo da se Karadžić u Beogradu krio najmanje pola godine. On je ovde imao moćne i bogate jatake, koji su mu omogućavali da se krije bez većih problema. Među osumnjičenim Karadžićevim jatacima su i neki u stručnoj javnosti dobro poznati ljudi - otkriva izvor Pressa. Prema njegovim rečima, juče posle podne i kasno sinoć u Beogradu je privedeno desetak osumnjičenih za pomaganje u skrivanju Karadžića.
Za danas u 11 časova zakazana je konferencija za novinare Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj će biti izneti svi detalji hapšenja Radovana Karadžića.
Biografija haškog begunca Radovana Karadžića
Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je večeras da je uhapšen bivši lider bosanskih Srba i haški optuženik Radovan Karadžić.
Kako se navodi, akcijom srpskih službi bezbednosti lider bosanskih Srba je lociran, lišen slobode i priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine u Beogradu.
U saopštenju se međutim ne navodi kada i gde je Karadžić uhapšen.
Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1944. godine u selu Petnica nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo.
U Sarajevo je došao 1960. godine gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim američkim državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju.
U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.
Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih "Đuro Đaković", a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.
Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci.
U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio.
U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici.
Prethodno su propali njegovi pokušaji da dovede porodicu u Beograd.
Supruga Ljiljana, koja je takođe neuropsihijatar, konkurisala je u istom Domu zdravlja u Beogradu ali nije primljena.
Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa on je dobio 221. Bio je član Predsedništva BiH.
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.
Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.
Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.
Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, žločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres (AP), 28. jula 2005. Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: "Ludo koplje" (1968.), "Pamtivek" (1971.), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990.). Za treću knjigu dobio je nagradu "Staze detinjstva".
I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je predstavljenja njegova knjiga poezije "Od ludog koplja do crne bajke", u martu 2004. u Beogradu knjiga "Ratna pisma", u oktobru 2004. na beogradskom sajmu "Čudesna hronika noći", čiji je izdavač Miroslav Toholj, nekadašnji ministar za informacije RS i 17. oktobra 2005. u Požarevcu zbirka pesama "Pod levu sisu veka".
U aprilu 2006. u beogradskom Međunarodnom pres centru predstavljeni su njegovi "Intervjui i govori" čime je Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću (predsednik Kosta Čavoški) zaokružio šestotomno izdanje Karadžićevih "Odabranih dela".
Od Saveza pisaca Ruske federacije dobio je književnu nagradu Mihail Šolohov za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu. Dobitnik je i književne nagrade "Risto Ratković", koju dodeljuje opština Bijelo Polje, za zbirku pesama "Slovenski gost".
Časopis "Zbilja" dodelio mu je 24. marta 2006. godine u beogradskom Medija centru "Nagradu za životno delo", koju je preuzeo njegov brat Luka Karadžić.
Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen sa kojom ima kćerku Sonju i sina Sašu.
U supertajnoj akciji policije juče u Beogradu uhapšen najtraženiji haški begunac Radovan Karadžić, i to kad je krenuo na letovanje u Split!!!
Radovan Karadžić nekada i sada...
Bivši predsednik Republike Srpske i najtraženiji haški optuženik Radovan Karadžić uhapšen je juče u Beogradu u supertajnoj policijskoj akciji, potvrdio je sinoć Savet za nacionalnu bezbednost. Karadžić je, kako saznajemo, lociran pre dva dana u srpskoj prestonici, a uhapšen je kad je krenuo na letovanje u Split (!?!). U trenutku hapšenja, Karadžić, kako tvrde policijski izvori Pressa, uopšte nije ličio na sebe, imao je dugu ofarbanu kosu i bradu!
"Sklopile se kockice"
Izvor Pressa objašnjava da je Radovan Karadžić uhapšen kada su se "sklopile sve kockice".
- Jednostavno, poklopile su se sve naše informacije koje smo imali. Dobili smo dojavu da Karadžić menja lokaciju na kojoj se krije. Munjevito smo reagovali i uhapsili ga! - kaže izvor Pressa.
- Karadžić danas izgleda tako da bez problema može da se prošeta Knez Mihailovom, a da ga niko ne prepozna! - kaže izvor Pressa. On noćas nije mogao da nam otkrije sve detalje akcije u koju su bili upućeni samo najviši funkcioneri tajne policije i MUP-a.
Stvari za more
Karadžić je odmah posle hapšenja, u skladu sa Zakonom o saradnji s Haškim tribunalom, priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Specijalnog suda u Beogradu.
Naš sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti, navodi da je akcija hapšenja Karadžića sprovedena u potpunoj tajnosti i da je za nju znalo "samo nekoliko najviših funkcionera države Srbije".
- Radovan Karadžić je uhapšen u ponedeljak posle podne, u trenutku kad je prelazio iz jednog objekta u kome se skrivao u drugi. Karadžić se nije krio u vojnim objektima, već u kućama i stanovima čije vlasnike sada ispitujemo. Poseban kuriozitet jeste to što je u trenutku hapšenja kod sebe imao putnu torbu punu stvari za more. Operativcima koji su ga uhapsili rekao je da je krenuo na more u Split! - prenosi sagovornik Pressa.
Karadžić boravio i u Crnoj Gori
Početkom godine Radovan Karadžić je boravio na teritoriji Crne Gore, tvrde izvori Pressa iz vrha srpske policije.
- Prema podacima koje imamo, Karadžić je uz pomoć svojih moćnih prijatelja lako menjao lokacije. U proteklih 12 meseci, prema našim podacima, boravio je u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ali i u Bugarskoj, gde je išao na letovanje s lažnim pasošem - kaže sagovornik našeg lista.
Kako saznajemo, Radovan Karadžić je kod sebe imao lažna dokumenta izdata na originalnim obrascima, poput onih koje je imao nedavno uhapšeni Stojan Župljanin.
Zvanično, do zaključenja ovog našeg izdanja (jutros oko 3 sata) još nisu saopšteni detalji hapšenja Karadžića. Međutim, u obaveštenim policijskim krugovima kružile su dve verzije o lokaciji hapšenja najtraženijeg haškog optuženika. Prema jednoj, Karadžić je uhapšen u stambenoj zgradi u strogom centru Beograda, na samo nekoliko desetina metara od zgrade GO Vračar, dok je prema drugoj verziji on uhapšen u okolini planine Kosmaj, nadomak srpske prestonice.
Sasvim je, takođe, zanimljivo to što su noćas u prvim reakcijama i MUP i Vojnobezbednosna agencija i Ministarstvo odbrane tvrdili da nisu učestvovali u akciji lociranja i hapšenja Radovana Karadžića. Jedino se nije oglasila tajna policija, koja je, prema našim saznanjima, imala glavnu ulogu u hapšenju bivšeg predsednika RS.
- BIA je ovu operaciju odradila potpuno samostalno. O akciji su, i to neposredno pred samo hapšenje, bili obavešteni samo najviši državni funkcioneri, predsednik države, premijer i ministar policije. Čak ni operativci koji su neposredno učestvovali u akciji nisu znali ko im je meta - objašnjava izvor Pressa. Na naše pitanje da li prošlonedeljno imenovanje Saše Vukadinovića za novog šefa BIA ima veze sa ovim "ekspresnim hapšenjem" Karadžića, naš sagovornik odgovara:
- Nije da to nema veze, ali još je rano o tome govoriti, o svim detaljima bićete obavešteni u toku dana...
Jataci u Beogradu
Naši izvori tvrde da je Radovan Karadžić najmanje šest poslednjih meseci boravio u glavnom gradu, u kojme je imao razvijenu mrežu jataka.
- Imamo osnova da sumnjamo da se Karadžić u Beogradu krio najmanje pola godine. On je ovde imao moćne i bogate jatake, koji su mu omogućavali da se krije bez većih problema. Među osumnjičenim Karadžićevim jatacima su i neki u stručnoj javnosti dobro poznati ljudi - otkriva izvor Pressa. Prema njegovim rečima, juče posle podne i kasno sinoć u Beogradu je privedeno desetak osumnjičenih za pomaganje u skrivanju Karadžića.
Za danas u 11 časova zakazana je konferencija za novinare Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj će biti izneti svi detalji hapšenja Radovana Karadžića.
Biografija haškog begunca Radovana Karadžića
Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je večeras da je uhapšen bivši lider bosanskih Srba i haški optuženik Radovan Karadžić.
Kako se navodi, akcijom srpskih službi bezbednosti lider bosanskih Srba je lociran, lišen slobode i priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine u Beogradu.
U saopštenju se međutim ne navodi kada i gde je Karadžić uhapšen.
Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1944. godine u selu Petnica nedaleko od Šavnika, na Durmitoru, u Crnoj Gori, gde je proveo detinjstvo.
U Sarajevo je došao 1960. godine gde je završio srednju medicinsku školu i 1971. diplomirao na Medicinskom fakultetu na kome je specijalizirao psihijatriju. Deo školovanja proveo je u Sjedinjenim američkim državama, gde je proučavao psihoterapiju i američku poeziju.
U vreme studentskih demonstracija u junu 1968. isticao se vatrenim govorima sa krova sarajevskog Filozofskog fakulteta.
Do marta 1977. radio je u Centru za obrazovanje odraslih "Đuro Đaković", a potom na Psihijatrijskoj klinici na Koševu u Sarajevu.
Krajem 1983. i početkom 1984. radio je u Zdravstvenom centru na Voždovcu u Beogradu. U isto vreme bio je i psihijatar FK Crvena zvezda. Porodica mu je ostala u Sarajevu, gde je i on provodio vikende.
Zbog optužbi da je državnim novcem sagradio vikendicu na Palama, 1. novembra 1984. godine je otišao u sarajevski istražni zatvor, ali je, u nedostatku dokaza, pušten nakon 11 meseci.
U Sarajevu je 26. septembra 1985. osuđen na tri godine zatvora zbog pronevere i prevare, ali kaznu nije odslužio.
U Domu zdravlja na Voždovcu u Beogradu nastavio je da radi do 1987. kada se pridružio porodici u Sarajevu i ponovo počeo da radi na Psihijatrijskoj klinici.
Prethodno su propali njegovi pokušaji da dovede porodicu u Beograd.
Supruga Ljiljana, koja je takođe neuropsihijatar, konkurisala je u istom Domu zdravlja u Beogradu ali nije primljena.
Zvanično je počeo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku (SDS). U julu 1990. izabran je za prvog predsednika stranke. Od ukupno 222 glasa on je dobio 221. Bio je član Predsedništva BiH.
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku (RS), Karadžić je postao njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.
Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine.
Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.
Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, žločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres (AP), 28. jula 2005. Karadžić je napisao je četiri knjige pesama: "Ludo koplje" (1968.), "Pamtivek" (1971.), "Ima čuda, nema čuda" i "Crna bajka" (1990.). Za treću knjigu dobio je nagradu "Staze detinjstva".
I u bekstvu je nastavio da piše. Sredinom januara 2002. u Novom Sadu je predstavljenja njegova knjiga poezije "Od ludog koplja do crne bajke", u martu 2004. u Beogradu knjiga "Ratna pisma", u oktobru 2004. na beogradskom sajmu "Čudesna hronika noći", čiji je izdavač Miroslav Toholj, nekadašnji ministar za informacije RS i 17. oktobra 2005. u Požarevcu zbirka pesama "Pod levu sisu veka".
U aprilu 2006. u beogradskom Međunarodnom pres centru predstavljeni su njegovi "Intervjui i govori" čime je Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću (predsednik Kosta Čavoški) zaokružio šestotomno izdanje Karadžićevih "Odabranih dela".
Od Saveza pisaca Ruske federacije dobio je književnu nagradu Mihail Šolohov za doprinos slovenskoj kulturi i slovenskom nacionalnom interesu. Dobitnik je i književne nagrade "Risto Ratković", koju dodeljuje opština Bijelo Polje, za zbirku pesama "Slovenski gost".
Časopis "Zbilja" dodelio mu je 24. marta 2006. godine u beogradskom Medija centru "Nagradu za životno delo", koju je preuzeo njegov brat Luka Karadžić.
Karadžić govori engleski jezik, oženjen je Ljiljanom Zelen sa kojom ima kćerku Sonju i sina Sašu.
Admin
- Pol :
Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Similar topicsStrana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
» Delotvorni tretman od banana protiv akni
» Saveti za plavuše: Kako da vam kosa ne bude žuta
» Uklonite tamne fleke sa lica: Za par dana imaćete kožu kao beba
» 20 zapanjujućih saveta jednog od najboljih psihologa sveta
» Morska so u službi lepote
» Ako u vezi nemate ovih 5 stvari, definitivno nije za vas
» Evo šta vaš hod govori o vama
» Imali sreće, ali ne i pameti: 10 nepromišljenih dobitnika lotoa
» PHAB2 Pro: Prvi mobilni na svetu s Tango tehnologijom