Pristupi
Traži
Zadnje teme
Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnikaNajnoviji registrovani član je Ivica
Naši korisnici su poslali ukupno 14347 članaka u 5870 teme
Fluks 
GRUZIJA TUŽI RUSIJU
Strana 1 od 1
GRUZIJA TUŽI RUSIJU
od Admin Sub 16 Avg 2008 - 19:06
GRUZIJA TUŽI RUSIJU
Gruzija tvrdi da Rusija narušava ljudska prava njenih građana i traži od Međunarodnog suda pravde da joj naredi da prekine s tim
Gruzija je zatražila od Međunarodnog suda pravde (MSP), najvišeg pravosudnog organa UN, da odmah naredi Rusiji da zaustavi narušavanje ljudskih prava Gruzijaca. U zahtevu Gruzije, između ostalog, piše da je Rusija siluje na njenoj teritoriji, ubija, prisilno izmešta i uskraćuje humanitarnu pomoć civilima.
Gruzija je u svom zahtevu Međunarodnom sudu optužila Rusiju da je narušila antidiskriminacionu konvenciju, intervenišući u Južnoj Osetiji i Abhaziji u periodu od 1990. do 2008. godine.
Prema navodima lokalnih gruzijskih lidera, poslednjih dana, od prekida sukoba, zavladalo je opšte bezakonje u zoni konflikta.
- Izveštaji govore da su gruzijski grad Gori, zapadno od prestonice Tbilisi, poharali pljačkaši. Prema nekim informacijama, pljačku je izvela milicija iz susedne oblasti Južne Osetije - navode strani mediji pozivajući se na lokalne gruzijske lidere.
Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili izjavio je da će upotrebiti sva sredstva kako bi sačuvao državnost i kako bi izbacio ruske snage van Gruzije. On je naveo da nije spreman ni na kakve kompromise s Putinovim režimom.
- Rusija se spremala da proguta Gruziju. Nikada se nećemo složiti da damo ijedan centimetar svoje teritorije ni Rusiji niti bilo kom drugom. Za to ćemo se boriti do kraja. Ne nameravamo s Rusijom da vodimo pregovore o našoj teritorijalnoj celovitosti - rekao je predsednik Gruzije, dodajući da može da se razgovara samo o povlačenju ruske vojske.
Medvedev dodelio ordenje za hrabrost
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o nagrađivanju vojnika oružanih snaga Rusije, kojim su zvanje heroja dobila dva oficira za služenje u severnokavkaskom regionu. Ordenom hrabrosti nagrađeno je osam vojnika i oficira, Georgijevskim krstom 4. stepena 11, ordenom za zasluge za otadžbinu 2. stepena jedan i Medaljom Žukova jedan vojnik.
Za hrabrost zvanje heroja dodeljeno je potpukovniku Konstantinu Timermanu i posthumno majoru Denisu Vetčinovu. Prema pisanju ruskih medija, Vetčinov je po cenu sopstvenog života spasao ranjenog dopisnika tog dnevnika Aleksandra Koca i druge novinare, koji su sa odredom ruske 58. armije upali u zasedu u Ćinvaliju 9. avgusta.
Optužujući Rusiju da je narušila gruzijsku teritorijalnu celovitost, Sakašvili je rekao da je to što se dešava u Gruziji čist pokušaj da se svrgne vlada i ograniči ili ukine gruzijska nezavisnost. Sakašvili tvrdi da je dobio takvu informaciju iz obaveštajnih izvora partnera nekoliko meseci pre početka operacije.
- Gruzija nije napala otcepljenu autonomnu oblast Južnu Osetiju, jer je kontrolisala njen veći deo. Samo smo odgovorili paljbom po glavnom gradu Ćinvaliju nakon što je druga strana u tom gradu nekoliko dana ubijala naše mirovnjake i civilno stanovništvo - naglasio je Sakašvili.
Rusi i dalje u Gruziji
Gruzijski zvaničnici naveli su da su ruske trupe juče nastavile da blokiraju prilaz strateški ključnom gradu Goriju u Gruziji, produbljujući tako sumnje u poštovanje sporazuma o njihovom povlačenju. Grad se, inače, nalazi na glavnom putu koji spaja istok i zapad zemlje, te rusko prisustvo u tom regionu zapravo cepa zemlju napola.
- Iako se Gori nalazi van teritorije otcepljene Južne Osetije, ruska vozila su blokirala put koji vodi u grad - naveli su gruzijski zvaničnici.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije potvrdilo je da ruskih trupa juče nije bilo u gradu Kutaisiju, drugom po veličini u zemlji.
Juče je i američka državna sekretarka Kondoliza Rajs doputovala u Tbilisi. Cilj njene posete je stabilizovanje situacije posle sklapanja primirja kojim su okončani šestodnevni sukobi ruskih i gruzijskih snaga.
- Pojedine tačke iz dogovora o prekidu vatre između Rusije i Gruzije treba malo „pročistiti" kako bi se zaštitili gruzijski interesi - izjavila je Rajsova.
Ona će insistirati na održivom primirju, uspostavljanju bezbednosti, otvaranju luka i zbrinjavanju raseljenih.
Korišćene kasetne bombe
Ujedno je juče organizacija „Hjuman rajts voč" (HRV) saopštila da je prikupila dokaze da su ruski ratni avioni koristili kasetne bombe u napadima na civilne oblasti u Gruziji. Međunarodna organizacija za ljudska prava, sa sedištem u Njujorku, tražila je od Rusije da prestane da koristi to naoružanje, koje je više od 100 zemalja proglasilo nelegalnim.
- Od ruskih kasetnih bombi poginulo je najmanje 11, a ranjeno na desetine civila u gradu Goriju, kao i u selu Ruisi - navedeno je u izveštaju HRV-a.
Poginulo četvoro novinara
Generalni sekretar Saveza novinara Rusije Igor Jakovenko izjavio je juče da je tokom ratnih dejstava u zoni gruzijsko-južnoosetijskog konflikta poginulo četvoro novinara, a više od 10 saradnika medija je ranjeno.
- Ubijeni su snimatelj iz Holandije Stan Storimans i dvojica državljana Gruzije, fotoreporter Aleksandar Klimčuk i dopisnik „Ruskog njuzvika" Grigor Čihladze - naveo je Jakovenko.
Ime četvrtog novinara zasad se ne navodi.
S druge strane, rusko ministarstvo odbrane demantovalo je te tvrdnje. Neimenovani zvaničnik tog ministarstva rekao je za strane agencije da je HRV prikupio informacije od pristrasnih svedoka.
Rusija zaplenila američko naoružanje
Rusija je juče saopštila da su njene snage u gruzijskoj vojnoj bazi nedaleko od grada Senakija zaplenile američko naoružanje, ali je dodala da u poslednja 24 sata u Gruziji nije bilo borbi.
Zamenik načelnika ruskog generalštaba Anatolij Nogovitsin rekao je da su ruske snage zaplenile 1.728 komada naoružanja u Senaki.
- Nismo sigurni šta se nalazi u američkim humanitarnim tovarima koji stižu u Gruziju. Voleli bismo da znamo da li se radi o humanitarnoj pomoći ili nekoj vrsti vojnih isporuka, međutim nemamo tu informaciju - rekao je Nogovitsin.
On je takođe rekao da su Rusiji i Ukrajini potrebni novi razgovori o budućnosti ruske crnomorske flote, bazirane u luci Sevastopolj na ukrajinskom poluostrvu Krim.
- Trenutna situacija ne može još dugo da se održi. Potrebni su nam bilateralni pregovori, koji će dovesti do potpisivanja sporazuma - zaključio je Nogovitsin.
Gruzija tvrdi da Rusija narušava ljudska prava njenih građana i traži od Međunarodnog suda pravde da joj naredi da prekine s tim
Gruzija je zatražila od Međunarodnog suda pravde (MSP), najvišeg pravosudnog organa UN, da odmah naredi Rusiji da zaustavi narušavanje ljudskih prava Gruzijaca. U zahtevu Gruzije, između ostalog, piše da je Rusija siluje na njenoj teritoriji, ubija, prisilno izmešta i uskraćuje humanitarnu pomoć civilima.
Gruzija je u svom zahtevu Međunarodnom sudu optužila Rusiju da je narušila antidiskriminacionu konvenciju, intervenišući u Južnoj Osetiji i Abhaziji u periodu od 1990. do 2008. godine.
Prema navodima lokalnih gruzijskih lidera, poslednjih dana, od prekida sukoba, zavladalo je opšte bezakonje u zoni konflikta.
- Izveštaji govore da su gruzijski grad Gori, zapadno od prestonice Tbilisi, poharali pljačkaši. Prema nekim informacijama, pljačku je izvela milicija iz susedne oblasti Južne Osetije - navode strani mediji pozivajući se na lokalne gruzijske lidere.
Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili izjavio je da će upotrebiti sva sredstva kako bi sačuvao državnost i kako bi izbacio ruske snage van Gruzije. On je naveo da nije spreman ni na kakve kompromise s Putinovim režimom.
- Rusija se spremala da proguta Gruziju. Nikada se nećemo složiti da damo ijedan centimetar svoje teritorije ni Rusiji niti bilo kom drugom. Za to ćemo se boriti do kraja. Ne nameravamo s Rusijom da vodimo pregovore o našoj teritorijalnoj celovitosti - rekao je predsednik Gruzije, dodajući da može da se razgovara samo o povlačenju ruske vojske.
Medvedev dodelio ordenje za hrabrost
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o nagrađivanju vojnika oružanih snaga Rusije, kojim su zvanje heroja dobila dva oficira za služenje u severnokavkaskom regionu. Ordenom hrabrosti nagrađeno je osam vojnika i oficira, Georgijevskim krstom 4. stepena 11, ordenom za zasluge za otadžbinu 2. stepena jedan i Medaljom Žukova jedan vojnik.
Za hrabrost zvanje heroja dodeljeno je potpukovniku Konstantinu Timermanu i posthumno majoru Denisu Vetčinovu. Prema pisanju ruskih medija, Vetčinov je po cenu sopstvenog života spasao ranjenog dopisnika tog dnevnika Aleksandra Koca i druge novinare, koji su sa odredom ruske 58. armije upali u zasedu u Ćinvaliju 9. avgusta.
Optužujući Rusiju da je narušila gruzijsku teritorijalnu celovitost, Sakašvili je rekao da je to što se dešava u Gruziji čist pokušaj da se svrgne vlada i ograniči ili ukine gruzijska nezavisnost. Sakašvili tvrdi da je dobio takvu informaciju iz obaveštajnih izvora partnera nekoliko meseci pre početka operacije.
- Gruzija nije napala otcepljenu autonomnu oblast Južnu Osetiju, jer je kontrolisala njen veći deo. Samo smo odgovorili paljbom po glavnom gradu Ćinvaliju nakon što je druga strana u tom gradu nekoliko dana ubijala naše mirovnjake i civilno stanovništvo - naglasio je Sakašvili.
Rusi i dalje u Gruziji
Gruzijski zvaničnici naveli su da su ruske trupe juče nastavile da blokiraju prilaz strateški ključnom gradu Goriju u Gruziji, produbljujući tako sumnje u poštovanje sporazuma o njihovom povlačenju. Grad se, inače, nalazi na glavnom putu koji spaja istok i zapad zemlje, te rusko prisustvo u tom regionu zapravo cepa zemlju napola.
- Iako se Gori nalazi van teritorije otcepljene Južne Osetije, ruska vozila su blokirala put koji vodi u grad - naveli su gruzijski zvaničnici.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije potvrdilo je da ruskih trupa juče nije bilo u gradu Kutaisiju, drugom po veličini u zemlji.
Juče je i američka državna sekretarka Kondoliza Rajs doputovala u Tbilisi. Cilj njene posete je stabilizovanje situacije posle sklapanja primirja kojim su okončani šestodnevni sukobi ruskih i gruzijskih snaga.
- Pojedine tačke iz dogovora o prekidu vatre između Rusije i Gruzije treba malo „pročistiti" kako bi se zaštitili gruzijski interesi - izjavila je Rajsova.
Ona će insistirati na održivom primirju, uspostavljanju bezbednosti, otvaranju luka i zbrinjavanju raseljenih.
Korišćene kasetne bombe
Ujedno je juče organizacija „Hjuman rajts voč" (HRV) saopštila da je prikupila dokaze da su ruski ratni avioni koristili kasetne bombe u napadima na civilne oblasti u Gruziji. Međunarodna organizacija za ljudska prava, sa sedištem u Njujorku, tražila je od Rusije da prestane da koristi to naoružanje, koje je više od 100 zemalja proglasilo nelegalnim.
- Od ruskih kasetnih bombi poginulo je najmanje 11, a ranjeno na desetine civila u gradu Goriju, kao i u selu Ruisi - navedeno je u izveštaju HRV-a.
Poginulo četvoro novinara
Generalni sekretar Saveza novinara Rusije Igor Jakovenko izjavio je juče da je tokom ratnih dejstava u zoni gruzijsko-južnoosetijskog konflikta poginulo četvoro novinara, a više od 10 saradnika medija je ranjeno.
- Ubijeni su snimatelj iz Holandije Stan Storimans i dvojica državljana Gruzije, fotoreporter Aleksandar Klimčuk i dopisnik „Ruskog njuzvika" Grigor Čihladze - naveo je Jakovenko.
Ime četvrtog novinara zasad se ne navodi.
S druge strane, rusko ministarstvo odbrane demantovalo je te tvrdnje. Neimenovani zvaničnik tog ministarstva rekao je za strane agencije da je HRV prikupio informacije od pristrasnih svedoka.
Rusija zaplenila američko naoružanje
Rusija je juče saopštila da su njene snage u gruzijskoj vojnoj bazi nedaleko od grada Senakija zaplenile američko naoružanje, ali je dodala da u poslednja 24 sata u Gruziji nije bilo borbi.
Zamenik načelnika ruskog generalštaba Anatolij Nogovitsin rekao je da su ruske snage zaplenile 1.728 komada naoružanja u Senaki.
- Nismo sigurni šta se nalazi u američkim humanitarnim tovarima koji stižu u Gruziju. Voleli bismo da znamo da li se radi o humanitarnoj pomoći ili nekoj vrsti vojnih isporuka, međutim nemamo tu informaciju - rekao je Nogovitsin.
On je takođe rekao da su Rusiji i Ukrajini potrebni novi razgovori o budućnosti ruske crnomorske flote, bazirane u luci Sevastopolj na ukrajinskom poluostrvu Krim.
- Trenutna situacija ne može još dugo da se održi. Potrebni su nam bilateralni pregovori, koji će dovesti do potpisivanja sporazuma - zaključio je Nogovitsin.
Admin
- Pol :
Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
» Delotvorni tretman od banana protiv akni
» Saveti za plavuše: Kako da vam kosa ne bude žuta
» Uklonite tamne fleke sa lica: Za par dana imaćete kožu kao beba
» 20 zapanjujućih saveta jednog od najboljih psihologa sveta
» Morska so u službi lepote
» Ako u vezi nemate ovih 5 stvari, definitivno nije za vas
» Evo šta vaš hod govori o vama
» Imali sreće, ali ne i pameti: 10 nepromišljenih dobitnika lotoa
» PHAB2 Pro: Prvi mobilni na svetu s Tango tehnologijom