IGRE KOŠTALE 43 MILIJARDE $

od **Admin** Uto 26 Avg 2008 - 2:06

IGRE KOŠTALE 43 MILIJARDE $

Olimpijske igre u Pekingu oborile su apsolutno sve rekorde, za njihovu organizaciju potrošeno je pet puta više novca nego na one 2004. u Atini. Kinezi još nisu izračunali zaradu od OI

IGRE KOŠTALE 43 MILIJARDE $ 1111

Spektakl za pamćenje... Scena sa zatvaranja Igara

Olimpijske igre u Pekingu, koje su završene u nedelju, bile su najglamuroznije i najmasovnije Igre u istoriji olimpizma i teško da li će ih u skorije vreme neki događaj nadmašiti. Kinezi su postavili najviše standarde u organizaciji, čime su zadali ozbiljan domaći zadatak Britancima za sledeću smotru 2012. godine, kao i svim budućim domaćinima.

Sam podatak da je Kina na organizaciju Igara potrošila 43 milijarde dolara, što je do sada nezapamćena suma, govori da će se o ovoj manifestacije još dugo, dugo pričati. Samo deo tog novca će se vratiti, a Kinezi još nisu objavili ni približan podatak kolika će biti zarada od OI. Podatak da su prošle Igre u Atini koštale „samo" osam milijardi dolara dovoljno govori o želji najmnogoljudnije zemlje sveta da zadivi sve. U Pekingu smo videli najviše zemalja u istoriji, čak 204, uz učešće 11.028 sportista. Oboreno je čak 40 svetskih i 120 olimpijskih rekorda u 38 disciplina, a zabeleženo je samo šest slučajeva dopinga. Čitavom organizacijom oduševljen je bio i predsednik MOK-a Žak Rog kome je, uprkos glamuru i novcu, jedan drugi detalj sa Igara bio najupečatljiviji.
- Ovo su bile prave Igre mira. Kina je sanjala da otvori svoja vrata svetu, i taj san se ostvario. Pokazala nam je ujedinjujuću snagu sporta. Olimpijski duh živeo je čak i u toplom zagrljaju rivala iz zemalja u konfliktu - poručio je na zatvaranju Igara Rog, misleći na zagrljaj sportistkinja Gruzije i Rusije na pobedničkom postolju.
Olimpijske brojke

43 milijarde dolara koštala organizacija
15,6 milijardi dolara uloženo u zaštitu životne sredine
10 milijardi dolara uložila je Kina u pripremu svojih sportista
7 miliona ulaznica pušteno je u prodaju za Olimpijadu
4 milijarde ljudi preko TV-a posmatralo je otvaranje Igara
2,5 milijardi dolara koštala su TV prava za prenose događaja
1,5 miliona volontera bilo je angažovano u organizaciji
400.000 kvadratnih metara stambenog prostora imalo je Olimpijsko selo
137.000 kilometara prešla je olimpijska baklja do „Ptičjeg gnezda"
100.000 juana, odnosno 9.885 evra, bila je kazna za svakoga ko je neovlašćeno snimao takmičenja
65.000 starih autobusa i taksi vozila uklonjeno je sa ulica Pekinga
21.880 ljudi nosilo je baklju čiji put je trajao 130 dana
21.600 akreditovanih novinara i fotoreportera pratilo je takmičenja
11.028 sportista učestvovalo je u 302 discipline, odnosno 28 sportova
302 zlatne medalje su podeljene na takmičenjima
270 šefova država i ministara prisustvovalo je ceremoniji otvaranja
120 olimpijskih i 40 svetskih rekorda oboreno na OI
87 zemalja osvajalo je medalje u Pekingu, čak sedam više od prethodnog rekorda u Sidneju 2000.
51 zlatnu medalju osvojila Kina
37 borilišta korišćeno za Olimpijadu
8 zlatnih medalja osvojio je u Pekingu američki plivač Majkl Felps, što je apsolutni rekord Igara
6 slučajeva dopinga zabeleženo je tokom Igara
0 golova postigli su vaterpolisti Kanade u meču protiv Crne Gore

Najmnogoljudnija nacija na svetu potrudila se da Olimpijske igre koje se održavaju u njihovoj zemlji takođe budu „naj" po svim mogućim parametrima. Tako je Olimpijsko selo bilo najveće u istoriji sa veličinom od 400.000 kvadratnih metara stambenog prostora, a za takmičenja sportisti su imali na raspolaganju 37 zatvorenih i otvorenih objekata, od čega se 31 nalazio u Pekingu, a šest van njega. U prodaju je pušteno sedam miliona ulaznica koje su planule još mnogo pre početka takmičenja, a da je sve prošlo kako treba Kinezi su angažovali i 1,5 miliona volontera. Od tog broja čak milion volontera bilo je u ulozi svojevrsnih „špijuna", koji su obaveštavali redovne snage bezbednosti o sumnjivim stvarima koje su primetili. Više od 400.000 volontera pomagalo je turistima, dok su preostalih 100.000 bili zvanični volonteri na borilištima za Olimpijske i Paraolimpijske igre.
Uporedo sa nadmetanjem sportista, vodila se trka među zemljama u broju osvojenih zlatnih medalja. Pobeda je pripala Kini, koja je osvojila 51 zlato, što je najveći broj još od kada je Sovjetski Savez uzeo 55 zlata u Seulu 1988. godine. Drugo mesto pripalo je SAD sa 36, a treće Rusiji sa 23 zlatne medalje.
Bilo kako bilo, proći će još mnogo godina i još mnogo olimpijskih manifestacija dok neka zemlja ne bude bila u stanju da ponovi ono što je viđeno u Pekingu.

I ONI SU OBELEŽILI OLIMPIJSKE IGRE

ARA ABRAHAMIJAN

Švedski rvač bacio medalju
Šveđanin Ara Abrahamijan ostaće upamćen u Pekingu zato što je bacio bronzanu olimpijsku medalju osvojenu u rvanju grčko-rimskim stilom. On je, nezadovoljan odlukom sudija u njegovom polufinalnom meču, tokom svečanog uručenja medalja sišao sa pobedničkog postolja i bacio medalju na sredinu strunjače. MOK je reagovao i ovog rvača diskvalifikovao sa Igara.

ANHEL MATOS

Kubanac nokautirao sudiju
Kubanac Anhel Valodija Matos takođe će ući u istoriju, ali skandala, na OI. Matos je diskvalifikovan u borbi za bronzanu medalju u tekvondou protiv kazaškog takmičara nakon što je nogom udario sudiju u glavu nezadovoljan njegovom odlukom. Meč u teškoj kategoriji prekinut je u drugom delu kada je sudija, pri vođstvu Kubanca 3:2, dosudio poen za reprezentativca Kazahstana.

MARTIN VAN DER VEJDEN

Pobedio leukemiju i osvojio zlato
Najveći junak OI mogao bi da bude Holanđanin Marten van der Vejden, koji je osvojio zlatnu medalju na plivačkom maratonu na 10 kilometara (1:51:51 sat), iako se nedavno oporavio od leukemije! On je istakao da ga je leukemija naučila da razmišlja korak po korak.
- Kada ležite u bolničkoj sobi i osećate ogroman bol, ne razmišljate o sledećoj sedmici ili sledećem mesecu, razmišljate samo o sledećem satu - izjavio je Van der Vejden.

ERIK ŠANTE

Plivao sa rakom testisa
Plivač Erik Šante nastupao je na 200 metara prsno uprkos tome što boluje od raka testisa. Strašnu vest saznao je sedam nedelja pre početka OI, ali je odlučio da rizikuje život i namerno odloži operaciju kako bi se spremio za takmičenje. Na kraju nije uspeo da uđe u finale trke, ali je ostvario svoje najbolje vreme (2:10:10 minuta) i od kineskog udruženje za borbu protiv raka dobio specijalnu zlatnu medalju.

NATALI DU TOA

Južnoafrikanka bez noge isplivala maraton
Plivačica iz Južne Afrike Natali du Toa, s amputiranom levom nogom do kolena, osvojila je 16. mesto u maratonskoj trci na 10 kilometara u Pekingu. Ona je stazu isplivala za dva sata, 49 minuta i devet sekundi, a za pobednicom je zaostala samo minut i 22 sekunde. Natali je pre sedam godina doživela saobraćajnu nesreću, vraćajući se kući motorom, posle treninga, ali je nastavila da pliva.

IM DONG HJUN

Slabovidi streličar „ustrelio" zlato
Slabovidi streličar iz Južne Koreje Im Dong Hjun osvojio je zlatnu medalju na OI u ekipnoj konkurenciji. Dong vidi do sedam metara, ono što ljudi normalnog vida gledaju na 60, ali ipak uspešno gađa mete na udaljenosti od 70 metara. On je na početku karijere nosio naočare, ali su mu smetale, a nije hteo da se operiše. On kaže da mu je svejedno da li vidi metu, jednostavno gađa šareni krug u daljini.

REBEKA ROMERO

Italijanka osvojila medalje u dva sporta
Rebeka Romero postala je druga sportistkinja u istoriji Igara koja je osvojila medalje u dva različita sporta. Pre četiri godine u Atini je osvojila srebro u veslanju, dok je u Pekingu došla do zlatne medalje u biciklizmu. Isti uspeh ostvarila je samo Nemica Rosvita Kraus, koja je osvojila srebrnu medalju u plivanju u Meksiku 1968, srebro u rukometu u Montrealu 1976. i bronzu u Moskvi 1980.

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30