Pristupi
Traži
Zadnje teme
Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnikaNajnoviji registrovani član je Ivica
Naši korisnici su poslali ukupno 14347 članaka u 5870 teme
Fluks 
DINAR BOLJI OD EVRA!
Strana 1 od 1
DINAR BOLJI OD EVRA!
od Admin Pet 16 Jan 2009 - 16:13
DINAR BOLJI OD EVRA!
Ekonomisti ocenjuju da bi ukidanje domaće valute i prelazak na evro bili veoma loši za zemlju i da bi doveli do privrednog zastoja i recesije.
Uvođenje evra umesto dinara kao srpske nacionalne valute, o čemu se u poslednje vreme govori u stručnim krugovima, imalo bi katastrofalne posledice po našu zemlju, tvrdi većina ekonomista.
Po njima, to bi dovelo do privrednog zastoja i recesije, država bi izgubila mogućnost upravljanja novčanom masom i isključivo bi zavisila od priliva i odliva evra, koji ne mogu da kontrolišu.
Stimulisanje privrede
Ekonomski analitičari kažu da zamena dinara evrom nije dobro rešenje, iako je na prvi pogled primamljivo. Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Vladimir Vučković kaže za Press da iako za običnog građanina uvođenje evra deluje kao idealno rešenje naših problema, to nije tako.
PRELAZAK NA EVRO
Belgija 2002.
Austrija 2002.
Finska 2002.
Holandija 2002.
Nemačka 2002.
Francuska 2002.
Italija 2002.
Španija 2002.
Portugal 2002.
Slovenija 2007.
Kipar 2008.
Malta 2008.
Slovačka 2009.
Danska odbila
V. Britanija odbila
Švedska odbila
- Država ne bi mogla da upravlja novčanom masom i kamatnim stopama i sve bi zavisilo od priliva i odliva strane valute. Ne bismo imali referentnu kamatnu stopu koju reguliše nacionalna centralna banka i, kada dođe do osipanja kapitala, proizvodnja ne bi imala čime da se pokrije i došlo bi do recesije. Uvođenje strane valute ima smisla samo u malim zemljama koje nemaju razvijenu privredu ili se ona bazira samo na jednoj grani. One tako lakše mogu da se integrišu u svetske tokove. Takav je slučaj sa Crnom Gorom, koja živi od turizma - navodi Vučković.
Fleksibilnost monetarne politike proizlazi iz mogućnosti da država samostalno upravlja visinom domaćih kamatnih stopa i politikom deviznog kursa.
Ekonomisti objašnjavaju da to znači da kada je domaća privreda u recesiji i kada zaposlenost pada, centralna banka može smanjivati kamatne stope, pa preko jeftinijih kredita stimulisati privredu da investira, građane da troše i time podsticati tražnju i privredni rast. Isto tako, ako je platni bilans u deficitu, slabljenje valute će poskupeti uvoz, pojeftiniti izvoz i tako pomoći uravnoteženju platnog bilansa.
Štiglic: Čuvajte dinar
Američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef Štiglic nije za uvođenje evra. Prilikom nedavnog gostovanja u Beogradu naglasio je da Srbija ne bi rešila finansijske probleme prelaskom s dinara na evro.
- Iskustvo nekih zemalja koje su zamenile domaće valute stranim nije pozitivno. Uspele su da obore inflaciju, ali nakon nekoliko godina nastupila je još veća kriza - objašnjava Štiglic.
Profesor Ekonomskog fakulteta dr Pavle Petrović ističe da bismo uvođenjem evra izbegli sadašnje probleme s kursom, ali trpela bi privreda.
Preti recesija
- To je jedino dobro u ekstremno malim privredama. Ovako, ako nema deviznog priliva kapitala, sledi velika recesija. To se vidi i na primeru Baltičkih zemalja koje su imale stope privrednog rasta od osam do 10 odsto, a nakon uvođenja evra te stope su u minusu. Takođe, Grčka i Italija grcaju u problemima jer nemaju dovoljno novca u opticaju - kaže za Press Petrović.
Ekonomisti ističu da je Crna Gora poslednja zemlja koja nije članica Evropske unije, a koja je uspela da uvede evro pre nego što je dobila dozvolu Evropske centralne banke. Evropska unija je nakon dugotrajnih i nategnutih pregovora na kraju ipak dala zeleno svetlo Crnoj Gori da pređe na evro.
Evro se primirio, NBS troši rezerve
BEOGRAD - Narodna banka Srbije uspela je juče da zaustavi slabljenje domaće valute i današnji zvanični srednji kurs iznosiće 93,01 dinar za jedan evro. Kao i prethodnih dana, NBS je intervenisala juče na međubankarskom tržištu deviza prodajom 26,3 miliona evra, što je 7,8 miliona više nego u sredu. Tokom jučerašnje trgovine, formirao se indikativni kurs od 93,6555 dinara za jedan evro, što je bilo za 0,5428 dinara više od jučerašnjeg zvaničnog srednjeg kursa, ali se u toku popodnevne trgovine vrednost domaće valute povećala.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić izjavio je juče da će nadležne službe „pomno" pratiti značajnija povećanja ili smanjenja, odnosno promene deviznog kursa.
- Preduzećemo mere da se na najbolji mogući način zaštite ukupna domaća ekonomija i finansijski sektor - rekao je Ilić.
U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.
Ekonomisti ocenjuju da bi ukidanje domaće valute i prelazak na evro bili veoma loši za zemlju i da bi doveli do privrednog zastoja i recesije.
Uvođenje evra umesto dinara kao srpske nacionalne valute, o čemu se u poslednje vreme govori u stručnim krugovima, imalo bi katastrofalne posledice po našu zemlju, tvrdi većina ekonomista.
Po njima, to bi dovelo do privrednog zastoja i recesije, država bi izgubila mogućnost upravljanja novčanom masom i isključivo bi zavisila od priliva i odliva evra, koji ne mogu da kontrolišu.
Stimulisanje privrede
Ekonomski analitičari kažu da zamena dinara evrom nije dobro rešenje, iako je na prvi pogled primamljivo. Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Vladimir Vučković kaže za Press da iako za običnog građanina uvođenje evra deluje kao idealno rešenje naših problema, to nije tako.
PRELAZAK NA EVRO
Belgija 2002.
Austrija 2002.
Finska 2002.
Holandija 2002.
Nemačka 2002.
Francuska 2002.
Italija 2002.
Španija 2002.
Portugal 2002.
Slovenija 2007.
Kipar 2008.
Malta 2008.
Slovačka 2009.
Danska odbila
V. Britanija odbila
Švedska odbila
- Država ne bi mogla da upravlja novčanom masom i kamatnim stopama i sve bi zavisilo od priliva i odliva strane valute. Ne bismo imali referentnu kamatnu stopu koju reguliše nacionalna centralna banka i, kada dođe do osipanja kapitala, proizvodnja ne bi imala čime da se pokrije i došlo bi do recesije. Uvođenje strane valute ima smisla samo u malim zemljama koje nemaju razvijenu privredu ili se ona bazira samo na jednoj grani. One tako lakše mogu da se integrišu u svetske tokove. Takav je slučaj sa Crnom Gorom, koja živi od turizma - navodi Vučković.
Fleksibilnost monetarne politike proizlazi iz mogućnosti da država samostalno upravlja visinom domaćih kamatnih stopa i politikom deviznog kursa.
Ekonomisti objašnjavaju da to znači da kada je domaća privreda u recesiji i kada zaposlenost pada, centralna banka može smanjivati kamatne stope, pa preko jeftinijih kredita stimulisati privredu da investira, građane da troše i time podsticati tražnju i privredni rast. Isto tako, ako je platni bilans u deficitu, slabljenje valute će poskupeti uvoz, pojeftiniti izvoz i tako pomoći uravnoteženju platnog bilansa.
Štiglic: Čuvajte dinar
Američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džozef Štiglic nije za uvođenje evra. Prilikom nedavnog gostovanja u Beogradu naglasio je da Srbija ne bi rešila finansijske probleme prelaskom s dinara na evro.
- Iskustvo nekih zemalja koje su zamenile domaće valute stranim nije pozitivno. Uspele su da obore inflaciju, ali nakon nekoliko godina nastupila je još veća kriza - objašnjava Štiglic.
Profesor Ekonomskog fakulteta dr Pavle Petrović ističe da bismo uvođenjem evra izbegli sadašnje probleme s kursom, ali trpela bi privreda.
Preti recesija
- To je jedino dobro u ekstremno malim privredama. Ovako, ako nema deviznog priliva kapitala, sledi velika recesija. To se vidi i na primeru Baltičkih zemalja koje su imale stope privrednog rasta od osam do 10 odsto, a nakon uvođenja evra te stope su u minusu. Takođe, Grčka i Italija grcaju u problemima jer nemaju dovoljno novca u opticaju - kaže za Press Petrović.
Ekonomisti ističu da je Crna Gora poslednja zemlja koja nije članica Evropske unije, a koja je uspela da uvede evro pre nego što je dobila dozvolu Evropske centralne banke. Evropska unija je nakon dugotrajnih i nategnutih pregovora na kraju ipak dala zeleno svetlo Crnoj Gori da pređe na evro.
Evro se primirio, NBS troši rezerve
BEOGRAD - Narodna banka Srbije uspela je juče da zaustavi slabljenje domaće valute i današnji zvanični srednji kurs iznosiće 93,01 dinar za jedan evro. Kao i prethodnih dana, NBS je intervenisala juče na međubankarskom tržištu deviza prodajom 26,3 miliona evra, što je 7,8 miliona više nego u sredu. Tokom jučerašnje trgovine, formirao se indikativni kurs od 93,6555 dinara za jedan evro, što je bilo za 0,5428 dinara više od jučerašnjeg zvaničnog srednjeg kursa, ali se u toku popodnevne trgovine vrednost domaće valute povećala.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić izjavio je juče da će nadležne službe „pomno" pratiti značajnija povećanja ili smanjenja, odnosno promene deviznog kursa.
- Preduzećemo mere da se na najbolji mogući način zaštite ukupna domaća ekonomija i finansijski sektor - rekao je Ilić.
U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.
Admin
- Pol :
Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
» Delotvorni tretman od banana protiv akni
» Saveti za plavuše: Kako da vam kosa ne bude žuta
» Uklonite tamne fleke sa lica: Za par dana imaćete kožu kao beba
» 20 zapanjujućih saveta jednog od najboljih psihologa sveta
» Morska so u službi lepote
» Ako u vezi nemate ovih 5 stvari, definitivno nije za vas
» Evo šta vaš hod govori o vama
» Imali sreće, ali ne i pameti: 10 nepromišljenih dobitnika lotoa
» PHAB2 Pro: Prvi mobilni na svetu s Tango tehnologijom