Pristupi
Traži
Zadnje teme
Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnikaNajnoviji registrovani član je Ivica
Naši korisnici su poslali ukupno 14347 članaka u 5870 teme
Fluks 
Verovali ili ne: Srpski sumo rvači
MUZIKA :: SPORT :: OSTALI SPORTOVI
Strana 1 od 1
Verovali ili ne: Srpski sumo rvači
od Admin Pon 8 Jun 2009 - 1:48
Verovali ili ne: Srpski sumo rvači
Rvači Sumo federacije Srbije, koji treniraju tek godinu dana, već osvojili nekoliko medalja. Ekskluzivno za naš list demonstrirali su svoju veštinu i otkrili kako se hrane, treniraju i zastrašuju protivnike.
Sumo federacija Srbije registrovana je pre godinu dana. Broji 15 boraca koji su za ovo kratko vreme već postigli rezultate. Srpski sumo rvači, za koje veći deo javnosti nikada nije čuo, prvi put govore kako treniraju, šta jedu i o drugim zanimljivim detaljima ovog malo poznatog sporta poreklom iz Japana.
Veljko Šukalo, predsednik Sumo federacije Srbije, objašnjava da je osnove ovog sporta u staroj Jugoslaviji postavio pokojni Zvonko Osmajlić, a put su mu utrli klubovi borilačkih sportova.
Kilaža nije bitna U ringu se često bore borci teški po 75 i 150 kilograma
- Ovo je mnogo jak sport! U Japanu ima tradiciju dugu 1.700 godina, dok je kod nas tek u povoju. Mi hoćemo da kroz naše borce poručimo japanskom narodu da ima velike prijatelje u Srbiji. Cilj nam je da promovišemo našu zemlju - objašnjava Šukalo.
Naši najbolji borci su Milan Radaković, težak 155 kilograma, i on je već učestvovao u rvanju na Olimpijadi u Barseloni, zatim Boško Rafailović, koji ima najveću kilažu - 255 kila, i Duško Bogdanović, težak 140 kila. Imamo takmičare svih kategorija, od 75 do 255 kilograma. Njih desetak se sprema za Evropski šampionat u Švajcarskoj u avgustu, a u oktobru idu na svetski šampionat u Egiptu.
- Sumo rvanje nije opasan sport. Povrede koje su česte su istegljeni mišić, a kod onih gabaritnijih dešava se da kada su u čučećem stavu pukne koža na butini - priča Šukalo.
Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno, za šta, tokom takmičenja, treba izdvojiti oko 50 evra na dan. Zanimljivo je da po prestanku bavljenja sumo rvanjem jako brzo skidaju kilažu
Ishrana je veoma važna i specifična. Sumo rvači ne proždiru sve što im padne pod ruku kako bi bili što deblji, kako se misli. Hrana koju unose mora da bude bogata belančevinama i vitaminima, jer su sumistima neophodni ogromna energija i snaga. Na njihovoj meniju poželjno je da se nađu pirinač, riba, najčistije meso... Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno, za šta, tokom takmičenja, treba izdvojiti oko 50 evra na dan. Zanimljivo je da po prestanku bavljenja sumo rvanjem jako brzo skidaju kilažu.
Sumo rvač se pred borbu priprema i fizički i psihički. Ovo drugo je najvažnije, a predsednik Sumo federacije Srbije kaže da se mnogi spremaju na „čudne načine".
Od momenta kada kroče u ring, takmičari pokušavaju da zbune jedan drugog. Pljeskanje rukama o butine i bokove je način da se uplaši protivnik. Dok nam naši sumo rvači, tokom redovnog treninga, demonstriraju borbu, primećujemo i da se mršte i prave grimase. Šukalo kaže da je „mržnja u očima" često viđena u ringu.
Od njihovih pokreta trese se dvorana u kojoj treniraju, a zvuk koji prave kada tresnu nogom o strunjaču po ulasku u ring treperi u vazduhu. Zauzimaju čučeći stav, spuštaju pesnice, spremni su za borbu, sudija daje znak za početak i iskače iz ringa, a sumisti silovito skaču jedan na drugog, sudarajući se telima. Cilj je uhvatiti protivnika za pojas, jer ga je tako najlakše savladati. Nema čupanja, grebanja, udaranja... Borbe traju oko minut do dva. Za to vreme demonstrira se ogromna količina snage i energije. Iako su borbe kratke, sumo rvači posle toga izgledaju iscrpljeno. Kilaža nije najbitnija, suparnici u okruglom ringu mogu biti takmičari koji uopšte nisu približne kilaže.
Mavašito pojas
Oprema koju koriste sumisti je „mavašito", pojas koji podseća na tanga gaćice. To je jaka platnena traka širine oko 40 centimetara i dovoljno duga da bi moglo da se obuhvati telo u krstima ili leđima četiri do pet puta. „Mavašito" je dugačak nekoliko metara, u zavisnosti od debljine sumo rvača. Savijanje i pripremanje „mavašita" je jedinstveno i sprovodi se po tačnim pravilima. Ispod njega, takmičari mogu da nose kratke pantalone.
Slaviša Ivanović (29), težak 106 kila, inače profesionalni kaskader, kaže da se oduvek bavio ekstremnim sportovima, pa je bez dvoumljenja prihvatio poziv da se bavi sumo rvanjem. Smatra da su Srbi talentovani za borilačke sportove, o čemu svedoči podatak da je i naša sumo federacija, posle samo godinu i po dana rada, na nedavnom takmičenju u Bugarskoj, među deset zemalja osvojila četvrto mesto.
- Na tom takmičenju me je mongolski reprezentativac, inače dvostruki svetski prvak, nokautirao. Mislio sam da me je traktor udario - izdvaja Slaviša jedan od najznačajnijih detalja iz svoje kratke sumo karijere.
Pošto su u Japanu sumo rvači poput bogova, uživaju sve privilegije, a poznato je i da mnogo jedu i šetaju najlepše žene, pitamo Slavišu da li je i u Srbiji tako.
Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno, za šta, tokom takmičenja, treba izdvojiti oko 50 evra na dan. Zanimljivo je da po prestanku bavljenja sumo rvanjem jako brzo skidaju kilažu
- Mi ne želimo da budemo bogovi, već vrhunski sportisti koji će braniti zastavu Srbije. Istina je, mnogo jedem, jer su treninzi naporni. A što se tiče žena, mogu reći da je taj deo priče tačan - kaže on.
Duško Bogdanović (26), koji ima oko 160 kila, osvojio je dve bronzane medalje u Mađarskoj. Sa dosadašnjih takmičenja izdvaja borbu protiv ruskog sumiste Basajeva. Kaže da je malo falilo da ga pobedi.
- Neiskustvo je presudilo - kaže Duško.
Od opreme samo mavašito pojas Jaka platnena traka širine 40 centimetara dovoljno je duga da obmota rvača pet puta
Kakav je osećaj kada se kroči u ring, ima li straha?
- Ne osećam strah, ali mi proradi adrenalin. Osećaj koji imam je želja da pobedim. I ti „zli pogledi" su namera da se protivnik baci u neznanju, a pljeskanje po telu je zastrašivanje. Zbuni protivnika, baci ga u neznanje, ne daj mu da razmišlja, to je ukratko ta filozofija - objašnjava Duško.
Sumo rvanjem se bave i žene, a i u Srbiji ima onih koje se interesuju za ovaj sport!
Sada je situacija takva da srpski sumo rvači nemaju sponzora, sve finansiraju sami i dovijaju se. Samo ring ih košta 800 evra, a gde su troškovi putovanja i učešća na takmičenjima... Treniraju tri puta nedeljno, u hali „Pinki". Pred takmičenje, treninzi su pet puta nedeljno. Ipak, niko od njih nije profesionalni sumo rvač, već svi imaju neke poslove od kojih žive. Veliki su entuzijasti, svesni da je ovo tek početak i da bi trebalo još puno da uče. Nadaju se da će do 2010. imati jednog profesionalnog sumo rvača, koji će u ime Srbije nastupati na svetskim takmičenjima.
Rvači Sumo federacije Srbije, koji treniraju tek godinu dana, već osvojili nekoliko medalja. Ekskluzivno za naš list demonstrirali su svoju veštinu i otkrili kako se hrane, treniraju i zastrašuju protivnike.
Sumo federacija Srbije registrovana je pre godinu dana. Broji 15 boraca koji su za ovo kratko vreme već postigli rezultate. Srpski sumo rvači, za koje veći deo javnosti nikada nije čuo, prvi put govore kako treniraju, šta jedu i o drugim zanimljivim detaljima ovog malo poznatog sporta poreklom iz Japana.
Veljko Šukalo, predsednik Sumo federacije Srbije, objašnjava da je osnove ovog sporta u staroj Jugoslaviji postavio pokojni Zvonko Osmajlić, a put su mu utrli klubovi borilačkih sportova.
Kilaža nije bitna U ringu se često bore borci teški po 75 i 150 kilograma
- Ovo je mnogo jak sport! U Japanu ima tradiciju dugu 1.700 godina, dok je kod nas tek u povoju. Mi hoćemo da kroz naše borce poručimo japanskom narodu da ima velike prijatelje u Srbiji. Cilj nam je da promovišemo našu zemlju - objašnjava Šukalo.
Naši najbolji borci su Milan Radaković, težak 155 kilograma, i on je već učestvovao u rvanju na Olimpijadi u Barseloni, zatim Boško Rafailović, koji ima najveću kilažu - 255 kila, i Duško Bogdanović, težak 140 kila. Imamo takmičare svih kategorija, od 75 do 255 kilograma. Njih desetak se sprema za Evropski šampionat u Švajcarskoj u avgustu, a u oktobru idu na svetski šampionat u Egiptu.
- Sumo rvanje nije opasan sport. Povrede koje su česte su istegljeni mišić, a kod onih gabaritnijih dešava se da kada su u čučećem stavu pukne koža na butini - priča Šukalo.
Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno, za šta, tokom takmičenja, treba izdvojiti oko 50 evra na dan. Zanimljivo je da po prestanku bavljenja sumo rvanjem jako brzo skidaju kilažu
Ishrana je veoma važna i specifična. Sumo rvači ne proždiru sve što im padne pod ruku kako bi bili što deblji, kako se misli. Hrana koju unose mora da bude bogata belančevinama i vitaminima, jer su sumistima neophodni ogromna energija i snaga. Na njihovoj meniju poželjno je da se nađu pirinač, riba, najčistije meso... Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno, za šta, tokom takmičenja, treba izdvojiti oko 50 evra na dan. Zanimljivo je da po prestanku bavljenja sumo rvanjem jako brzo skidaju kilažu.
Sumo rvač se pred borbu priprema i fizički i psihički. Ovo drugo je najvažnije, a predsednik Sumo federacije Srbije kaže da se mnogi spremaju na „čudne načine".
Od momenta kada kroče u ring, takmičari pokušavaju da zbune jedan drugog. Pljeskanje rukama o butine i bokove je način da se uplaši protivnik. Dok nam naši sumo rvači, tokom redovnog treninga, demonstriraju borbu, primećujemo i da se mršte i prave grimase. Šukalo kaže da je „mržnja u očima" često viđena u ringu.
Od njihovih pokreta trese se dvorana u kojoj treniraju, a zvuk koji prave kada tresnu nogom o strunjaču po ulasku u ring treperi u vazduhu. Zauzimaju čučeći stav, spuštaju pesnice, spremni su za borbu, sudija daje znak za početak i iskače iz ringa, a sumisti silovito skaču jedan na drugog, sudarajući se telima. Cilj je uhvatiti protivnika za pojas, jer ga je tako najlakše savladati. Nema čupanja, grebanja, udaranja... Borbe traju oko minut do dva. Za to vreme demonstrira se ogromna količina snage i energije. Iako su borbe kratke, sumo rvači posle toga izgledaju iscrpljeno. Kilaža nije najbitnija, suparnici u okruglom ringu mogu biti takmičari koji uopšte nisu približne kilaže.
Mavašito pojas
Oprema koju koriste sumisti je „mavašito", pojas koji podseća na tanga gaćice. To je jaka platnena traka širine oko 40 centimetara i dovoljno duga da bi moglo da se obuhvati telo u krstima ili leđima četiri do pet puta. „Mavašito" je dugačak nekoliko metara, u zavisnosti od debljine sumo rvača. Savijanje i pripremanje „mavašita" je jedinstveno i sprovodi se po tačnim pravilima. Ispod njega, takmičari mogu da nose kratke pantalone.
Slaviša Ivanović (29), težak 106 kila, inače profesionalni kaskader, kaže da se oduvek bavio ekstremnim sportovima, pa je bez dvoumljenja prihvatio poziv da se bavi sumo rvanjem. Smatra da su Srbi talentovani za borilačke sportove, o čemu svedoči podatak da je i naša sumo federacija, posle samo godinu i po dana rada, na nedavnom takmičenju u Bugarskoj, među deset zemalja osvojila četvrto mesto.
- Na tom takmičenju me je mongolski reprezentativac, inače dvostruki svetski prvak, nokautirao. Mislio sam da me je traktor udario - izdvaja Slaviša jedan od najznačajnijih detalja iz svoje kratke sumo karijere.
Pošto su u Japanu sumo rvači poput bogova, uživaju sve privilegije, a poznato je i da mnogo jedu i šetaju najlepše žene, pitamo Slavišu da li je i u Srbiji tako.
Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno, za šta, tokom takmičenja, treba izdvojiti oko 50 evra na dan. Zanimljivo je da po prestanku bavljenja sumo rvanjem jako brzo skidaju kilažu
- Mi ne želimo da budemo bogovi, već vrhunski sportisti koji će braniti zastavu Srbije. Istina je, mnogo jedem, jer su treninzi naporni. A što se tiče žena, mogu reći da je taj deo priče tačan - kaže on.
Duško Bogdanović (26), koji ima oko 160 kila, osvojio je dve bronzane medalje u Mađarskoj. Sa dosadašnjih takmičenja izdvaja borbu protiv ruskog sumiste Basajeva. Kaže da je malo falilo da ga pobedi.
- Neiskustvo je presudilo - kaže Duško.
Od opreme samo mavašito pojas Jaka platnena traka širine 40 centimetara dovoljno je duga da obmota rvača pet puta
Kakav je osećaj kada se kroči u ring, ima li straha?
- Ne osećam strah, ali mi proradi adrenalin. Osećaj koji imam je želja da pobedim. I ti „zli pogledi" su namera da se protivnik baci u neznanju, a pljeskanje po telu je zastrašivanje. Zbuni protivnika, baci ga u neznanje, ne daj mu da razmišlja, to je ukratko ta filozofija - objašnjava Duško.
Sumo rvanjem se bave i žene, a i u Srbiji ima onih koje se interesuju za ovaj sport!
Sada je situacija takva da srpski sumo rvači nemaju sponzora, sve finansiraju sami i dovijaju se. Samo ring ih košta 800 evra, a gde su troškovi putovanja i učešća na takmičenjima... Treniraju tri puta nedeljno, u hali „Pinki". Pred takmičenje, treninzi su pet puta nedeljno. Ipak, niko od njih nije profesionalni sumo rvač, već svi imaju neke poslove od kojih žive. Veliki su entuzijasti, svesni da je ovo tek početak i da bi trebalo još puno da uče. Nadaju se da će do 2010. imati jednog profesionalnog sumo rvača, koji će u ime Srbije nastupati na svetskim takmičenjima.
Admin
- Pol :
Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
MUZIKA :: SPORT :: OSTALI SPORTOVI
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
» Delotvorni tretman od banana protiv akni
» Saveti za plavuše: Kako da vam kosa ne bude žuta
» Uklonite tamne fleke sa lica: Za par dana imaćete kožu kao beba
» 20 zapanjujućih saveta jednog od najboljih psihologa sveta
» Morska so u službi lepote
» Ako u vezi nemate ovih 5 stvari, definitivno nije za vas
» Evo šta vaš hod govori o vama
» Imali sreće, ali ne i pameti: 10 nepromišljenih dobitnika lotoa
» PHAB2 Pro: Prvi mobilni na svetu s Tango tehnologijom