Stop Abortusima!

Kultura života se bori za poštovanje prava na život kao najveće svetinje. Ona se suprotstavlja elementima koji čine kulturu smrti - abortusima, kontroli rađanja putem kontracepcije, pravima homoseksualaca, eutanaziji, seksualnom obrazovanju koje podstiče razbuktavanje primitivnih strasti kod ljudi, pornografiji. Ona nudi rešenja koja svoj temelj nalaze u veri i porodici kao osnovnoj ćeliji društva. Ona se bori argumentima, a svoju snagu i energiju crpi kroz beskompromisno ispovedanje vere u Gospoda Boga, Tvorca i Životodavca. Kultura života je Božija kultura jer se temelji na Njegovim rečima: "Ja sam Put, Istina i Život."(Jn.14:6).

Svet u kome živimo ispunjen je najrazličitijim protivrečnostima. Koliko se samo ratova i drugih oblika fizičkog sukoba vodi u ovom trenutku, zatim stalnih sukobljavanja političkih opcija, borba polova i generacija itd. No, izgleda da smo svi mi previše zaokupljeni ovim i sličnim problemima pa smo potpuno prevideli da se u senci svega navedenog vodi najkrvaviji i najbespoštedniji rat u istoriji sveta: rat između kulture života i kulture smrti.

Između ove dve kulture nikada neće biti mira sve dok jedna u potpunosti ne pobedi. Borba ove dve kulture u svojim temeljima sadrži večnu borbu dobra i zla, Boga i satane. Boga, Koji je Davalac Života, i satane, koji je uništitelj Života.

Kao što je osnova kulture života Sveta Trojica, tako i kultura smrti ima svoje (satansko) trojstvo. To su : abortusi, kontrola rađanja i seksualno obrazovanje. Kroz sledeće tekstove ćemo pokušati da objasnimo sva tri temelja ove satanske ideologije pojedinačno.




U Kini godišnje 13 miliona abortusa

Više od 13 miliona namernih prekida trudnoća obavi se godišnje u Kini. Vlasti, koje od sedamdesetih godina sprovode striktnu kontrolu rađanja, sprečile dodatnih 400 miliona porođaja.

Godišnje se obavi oko 13 miliona abortusa u Kini, uglavnom mladim, neudatim ženama koje nedovoljno znaju o kontracepciji, zaključili su stručnjaci u izveštaju o planiranju porodice.

Broj namernih prekida trudnoće verovatno je i veći, pošto se mnoge intervencije izvode u neregistrovanim klinikama u seoskim područjima.

Istraživanja pokazuju i da se godišnje izda oko deset miliona pilula za prekid trudnoće.

Državni zvaničnik iz Nacionalne komisije za populaciju i planiranje porodice Vu Šangčun izjavio je za kineske medije da skoro polovina žena koje su tražile prekid trudnoće nije koristila ni jedan oblik kontracepcije.

Kineske vlasti od sedamdesetih godina sprovode striktnu kontrolu rađanja, ograničavajući većinu parova na samo jedno dete, a sterilizacija i ugradnja spirala široko se promovišu. Međutim, ove mere su namenjene samo udatim ženama.

Potreba za kontracepcijom

Državna politika previđa potrebe za kontracepcijom neudatih žena, iako je odnos prema vanbračnom seksu znatno ublažen.

U izveštaju se navodi da oko 62 odsto žena koje su se podvrgle namernom prekidu trudnoće imaju između 20 i 29 godina i nisu udate.

Široko rasprostranjeni prekidi trudnoće u izveštaju se nazivaju "nesrećnom situacijom", ali se direktno ne navodi da li se broj abortusa povećao, a nisu dati ni statistički podaci iz godine u godinu.

Vu je izjavio da je smanjenje broja abortusa težak izazov sa kojim se zemlja suočava.

Profesor Univerziteta u Pekingu Li Jing rekao je da je seksualno obrazovanje na nivou univerziteta potrebno unaprediti, kao i da bi roditelji trebalo svoju decu više da pouče o seksu.

Vlada je saopštila da su mere planiranja porodice koje se sprovode od sedamdesetih godina, među kojima su kontracepcija, sterilizacija i namerni prekid trudnoće, sprečile dodatnih 400 miliona porođaja u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu.











Razgovor sa sveštenikom Kirilom Ivanovim, duhovnikom medicinsko-prosvetiteljskog centra „Život“ i kardiologom



Povratak tradicionalnim porodičnim vrednostima... I sama ova formulacija mogla bi danas da izazove protest kod mnogih od nas, pa čak i kod onih koji sebe smatraju verujućima. Međutim, upravo je tako definisalo svoju delatnost petrogradsko odeljenje medicinsko-prosvetiteljskog centra „Život“, koje već pet godina deluje pri Novodevičkom manastiru Vaskrsenja Hristovog.


Centar se bavi prosvetiteljskom delatnošću i pomaže ženama koje se nalaze u kriznoj situaciji ili, konkretnije i surovije rečeno, koje se dvoume po pitanju abortusa. Svake prve nedelje u mesecu, u Kazanjskoj crkvi Novodevičkog manastira služi se moleban pred ikonom svetih Vitlejemskih mladenaca. Prisutni na ovom molebanu mole se za spasenje začete i već rođene dece, za srećno razrešenje od bremenitosti, za oproštaj greha abortusa. O tome, kako se može pomoći deci da prežive, a njihovim majkama da se uzdrže od greha, razgovaramo s duhovnikom centra „Život“, inače kardiologom, sveštenikom Kirilom Ivanovim.

- Oče Kirilo, na sajtu vašeg Centra čitala sam da, prema anketama, 85% žena koje se spremaju da nasilno prekinu trudnoću nije svesno da se u njima nalazi živo dete, koje one osuđuju na strašnu smrt. Smatrate li da su ove žene bile iskrene?

- Ako uzmemo u obzir ona saznanja koja nam pruža medicina i ultrazvučni snimci kojima se prati razvoj deteta, mogli bismo da kažemo da je većina žena koje su se odlučile na abortus potpuno svesna onoga što čini. Žena, međutim, neće da razmišlja, niti da govori o tome, ona hoće da bude rob takozvanog javnog mnenja. Javno mnenje je, opet, ovakvo: žena mora sama da odabere, jer je embrion - deo njenog tela. Žena se hvata za ove reči kao za slamku i, u suštini, beži od rešavanja ovog problema.

- Kako Vaši saradnici, koji rade u savetovalištima za žene, vode razgovor sa takvim ženama?

- Kao prvo, mi ne stavljamo akcenat na religiozne teme: na veru i greh. Naime, ocrkvenjene žene će se veoma retko odlučiti na abortus, mada se, nažalost, i to događa. U većini slučajeva, međutim, imamo posla sa ljudima koji su daleko od Boga i od Crkve, i zato o veri govorimo tek na kraju, ukoliko se kod žene pojavi kakvo-takvo interesovanje za duhovna pitanja. Mi čak ne naglašavamo ni činjenicu da je dete u njenoj utrobi živo, jer na tu misao navodimo samu ženu.Obično počinjemo od toga što pokušavamo da doznamo kakav je problem te žene jer, sa našeg stanovišta, nijedna žena se, ukoliko živi u povoljnim uslovima, neće odlučiti na abortus. Ona se odlučuje na abortus kada se ispostavi da u nekoj kriznoj situaciji nema podršku, a posebno - podršku muškarca. Danas se, nažalost, muškarci često ponašaju kao žene i zato žene moraju da postupaju na „muški“ način, posebno ukoliko, u datom slučaju, muškarac kaže: „Eto, na tebi je da odlučiš...“ U takvim slučajevima trebalo bi da odlučuje glava porodice, a to je muž. Posle reči „odluči sama“, žena na sebe preuzima mušku ulogu i sve što se s njom dalje događa - događa joj se zbog muškarčeve krivice. Zbog toga je abortus - muški greh. Na taj način, mi se prevashodno trudimo da doznamo kakav je to problem koji muči ženu, a onda pokušavamo da joj pomognemo da taj problem i reši. Nudimo joj pravnu, psihološku, socijalnu, pa čak, ako je potrebno, i materijalnu pomoć. Naše iskustvo pokazuje da nije potrebno da ženi govorimo mnogo kitnjastih reči o grehu ili o životu koji se začeo u njoj - dovoljno je da joj uputimo toplu reč podrške - da joj obećamo da neće ostati sama i da ćemo je, ukoliko joj budu potrebne pelene, odeća za dete ili neka ozbiljna pomoć, mi podržati.

Pre dve godine razgovarao sam sa jednom 18-godišnjom devojkom. Ona se posvađala sa svojim momkom i spremala se za abortus. Ona se, zapravo, pripremala da abortira u svakom slučaju, a onda je, povrh svega, momak došao kući, napravio „lom“ i načinio štetu procenjenu na 24000 rubalja - razbio je prozore, demolirao nameštaj... Ja sam joj odmah rekao: „Možda bismo mi mogli da vam nadoknadimo materijalnu štetu? Mi smo spremni na to, ali uz uslov da zadržite dete!“ Ona je na to pošteno odgovorila: „Ne, mi ne oskudevamo, snaći ćemo se!“ Neka druga, na njenom mestu, možda se ne bi odrekla novca, posebno što je u pitanju bila značajna suma. Nije nam se više obraćala ni za kakvu pomoć i zadržala je dete, iako ju je majka grdila i govorila: „Što ti je to trebalo? I što se popovi mešaju u naš život? Idi i abortiraj... Devojka je rodila to detence, i sada je to za njenu majku - najmilije biće na svetu.

- Oče, nedavno sam pročitala knjižicu grčkog arhimandrita Nikolaosa Arkasa, posvećenu problemu rađanja dece. Tamo se, između ostalog, kaže da smrtni greh nije samo abortus, nego i kontracepcija u braku. Kako Vi gledate na ovaj problem?

- Ovaj problem bi se mogao raščlaniti na dva dela. Kao prvo, kada se supružnici štite, oni se ne štite od bremenitosti (trudnoće), nego od Boga, jer je bremenitost (trudnoća) - rezultat Božijeg stvaralačkog delovanja. O tome svedoče ukrasi koje možete da vidite na našoj ikoni svetog Davida Garedžinskog, koja se nalazi u Kazanjskom hramu. Prepodobni David Garedžinski je jedan od osnivača gruzijskog monaštva, a živeo je u IV veku i bio učenik Jovana Zedaznijskog. Njemu je data posebna blagodat - da pomaže kod neplodnosti i, uopšteno, u slučajevima ženskih problema i trudnoće. Mnogo neplodnih parova obraća nam se s pitanjem da li bi za razrešenje neplodnosti mogli da se mole Vitlejemskim mladencima. U početku smo tako i činili, a onda smo od ikonopisaca, koji su nam živopisali ikonu Vitlejemskih mladenaca, zatražili da nam živopišu i ikonu prepodobnog Davida. Tokom tri godine, koliko služimo moleban Davidu Garedžinskom, dogodilo se da je već deset-dvanaest parova, od kojih su poneki bili i sa dijagnozom „neplodnost“, začelo decu. To svedoči o činjenici da supružnicima decu daje Gospod. I zato, kada se supružnici štite, oni kao da govore Bogu: „Gospode, mi bolje od Tebe znamo da li su nam sada potrebna deca ili nisu, i zato ćemo sada živeti za svoje zadovoljstvo, naslađivaćemo se radostima supružničke prisnosti. Kad nam budu potrebna deca, mi ćemo Te pozvati, a sada ostani pred vratima“. Zbog toga, naravno, blagodat napušta takvu porodicu. Bilo da je to smrtni greh ili ne - supružnici doslovno Bogu kažu „odlazi“. Kao drugo, ako se udaljimo od duhovne strane ovog problema, ostaje pitanje načina na koji se supružnici štite. Ukoliko je reč o mehaničkoj zaštiti, onda to i nije tako strašno kao što su hormonska kontraceptivna sredstva. Ukoliko žena uzima hormonska kontraceptivna sredstva, onda ona, kao prvo, čini greh samoubistva. Na konsultacijama se ne govori o tome, ali svaki ginekolog zna da svako hormonsko kontraceptivno sredstvo ima mnoga propratna dejstva. Na Zapadu je održano nekoliko sudskih procesa povezanih s tim što su hormonalna kontraceptivna sredstva izazvala neke komplikacije, a posebno teška oštećenja jetre i tromboemboliju, koja je završila smrću. Osim toga, postoje i podaci da žene, koje uzimaju hormonalna kontraceptivna sredstva, nanose štetu zdravlju svoje buduće dece. Kod takve dece se mnogo češće susreću hromozomske anomalije, a posebno Daunov sindrom. Pored toga, hormonska kontraceptivna sredstva su u čitavom nizu slučajeva pokazala da imaju abortivno dejstvo. O ovom pitanju razgovarao sam sa specijalistima, a jedan od njih učestvovao je u pisanju knjige „U čekaonici ženskog savetovališta. Pitanja i odgovori, komentari sveštenika“. Pisci ove knjige su dvojica ginekologa i moja malenkost. U njoj se nalazi i poglavlje o hormonalnim kontraceptivnim sredstvima; tu se iznosi da mehanizam njihovog delovanja nije do kraja proučen i da se, i u slučaju njihovog uzimanja, u jajniku može videti folikul koji se normalno razvija. Jajna ćelija normalno sazreva, u čitavom nizu slučajeva nastupa ovulacija, odnosno, izlazak te jajne ćelije, a ponekad i - začeće. Osim što neposredno deluju na jajnike, hormoni menjaju i osobine zida materice, tako da ona postaje nesposobna za implantaciju, embrion ne može da se ukoreni u njoj. Zbog toga začeto detence biva izbačeno ubrzo posle začeća, a žena čak i ne zna da je izvršila mikroabortus. Zbog toga se za ženu, koja uzima hormonska kontraceptivna sredstva tokom godinu dana, sa velikom verovatnoćom može reći da je ubila bar jedno svoje dete.

Postoji još čitav niz drugih sredstava - na primer, unutarmaterična spirala. Na pozadini unutarmaterične spirale ne dolazi do zaštite od začeća, nego od trudnoće. Spirala izaziva izbacivanje embriona, ona sprečava da se on ukoreni u zid materice. Opisani su čak i slučajevi iznošenja trudnoće uz korišćenje unutarmaterične spirale. Meni je sam Boris Nikolajevič Novikov, glavni petrogradski ginekolog-akušer, govorio o slučaju kada su ga pozvali na konsultacije prilikom jednog porođaja. Najpre nije mogao da shvati šta je to rukom napipao. Utvrđeno je da se kod deteta, tokom porođaja, u kostima glave našla spirala. Dete se tako i rodilo, sa tom spiralom koju su, hvala Bogu, kasnije izvadili, i dete je ostalo živo.

- Oče Kirilo, kakav stav prema Vašoj delatnosti imaju drugi lekari? Oni, sigurno, prihvataju abortus kao nešto sasvim uobičajeno...

- Kada se upoznamo sa njima, oni prihvataju naš predlog - možda nisu oduševljeni, ali nas bar podržavaju. Mi ne osuđujemo lekare i ne govorimo da su svi oni ubice. Razgovor sa njima vodimo na drugi način: „Mi razumemo da vi niste pristalica abortusa, i da tome pristupate tek u krajnjem slučaju, kada ne uspete da nagovorite ženu da odustane od toga. I vi i mi imamo isti cilj: mi želimo da naše žene rađaju zdravu decu. Iz tog razloga želimo da sarađujemo sa vama. Vi ženama govorite o štetnosti abortusa, ali ne možete da im ponudite stvarnu pomoć, ukoliko se nalaze u kriznoj situaciji. Mi pokušavamo da rešimo ženin problem i da joj ponudimo konkretnu pomoć“. Kada se upoznaju sa našim gledištem, lekari nas, kao po pravilu, podrže, zato što to nije osuđivanje, nego dopuna i podrška njihovoj delatnosti.

- Šta Vi mislite, oče Kirilo, kako bi se u naše vreme ženi mogla vratiti njena tradicionalna svest, želja da rađa decu, bez obzira na sva ostala interesovanja?

- Kao prvo, trebalo bi da muškarci promene svoj odnos prema životu i prema ženi. Da se ponašaju kao muškarci i da budu oslonac za ženu. Sećate li se početka našeg razgovora? Muž kaže: „Odluči sama. Ti ćeš ga roditi, a ti ćeš ga i odgajati“. Žena shvata da ostaje bez oslonca i da muž u svakom trenutku može da joj kaže: „Znaš, draga, sama si tako odlučila!“ Ako se tako dogodilo već sa prvim detetom, hoće li žena poželeti da i po drugi put zatrudni? Čak i ako nisu verujući, muškarci bi jednostavno morali da odbace piće i da počnu da rade. U tom slučaju, žena neće morati da gradi karijeru, nego će moći da bude sa decom. Žena može s tim da se saglasi ili da se ne saglasi, ali njena priroda počinje da se izopačuje kada ona počne da radi. Žena je predodređena za nešto drugo - da daje život. Ona bi morala da se pomiri sa tim da ima drugu funkciju. U protivnom, prekratiće se život na zemlji ukoliko muškarci postanu žene i ako budu pokušavali da budu bremeniti i ako žene, sa svoje strane, postanu muškarci i posvete se stvaranju karijere.

Potrebne su, naravno, i zakonske mere. Kao prvo, neophodno je da se abortusi zabrane, i to je ono što se nalazi na površini. Svi ti povici o kriminalnim abortusima nemaju nikakvu osnovu. Postoje istraživanja sprovedena u vezi s tim pitanjem, i ona pokazuju da procenat kriminalnih abortusa neće u tom slučaju značajno porasti. Čak i ako se oni procentualno uvećaju, smrtnost žena neće se povećati nego će se, naprotiv, umanjiti - kao prvo, zato što se kao jedan od glavnih uzroka ženske smrtnosti pojavljuju abortusi sami po sebi, legalni; kao drugo, nelegalne abortuse će vršiti isti oni ginekolozi koji vrše i legalne, i koristiće one iste antibiotike koji su svima pristupačni. Za nelegalne abortuse vezivao se visok procenat smrtnosti u ono vreme, kada nije bilo antibiotika.

- Da li zaista mislite da se abortus može zakonom zabraniti?

- Bogu je sve moguće.

Prevela: Antonina Pantelić