Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka 27.okt

Danas se slavi Sveta mati Paraskeva poznatija po narodu kao Sveta Petka.
- Ova slavna svetiteljka beše Srpskoga porekla, rođena u gradu Epivatu (Pivat, po turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada. Roditelji svete Petke behu imućni i pobožni Hrišćani, i osim Petke imađahu i jednoga sina, Jevtimija, koji se za života roditelja zamonaši, i docnije posta znameniti episkop maditski. Po smrti roditelja devica Petka, vazda željna života podvižničkog Hrista radi, napusti dom roditeljski i ode najpre u Carigrad, a potom u pustinju Jordansku, gde se podvizavala do starosti svoje. Ko bi mogao iskazati sve trudove, i patnje, i iskušenja demonska, koja pretrpe sveta Petka u toku mnogih godina? Pod starost javi joj se jednom angel Božji i reče joj: "Ostavi pustinju, i vrati se u tvoje otečestvo; potrebno je da tamo predaš svoje telo zemlji, a dušom da se preseliš Gospodu". Sveta Petka posluša glas s neba, ostavi omiljenu joj pustinju, i vrati se u Epivat. Tu ona, prožive još dve godine, opet u neprestanom postu i molitvi, i onda predade duh svoj Bogu i preseli se u rajska naselja. Upokojila se u 11. veku. Mošti njene čudotvorne u toku vremena behu prenošene: u Carigrad, u Trnovo, pa opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada se nalaze u Rumuniji, u gradu Jašu. U Beogradu nalazi se voda (agiazma) svete Petke, koja čudotvorno leči sve one bolesnike, koji s verom u Boga i ljubavi prema ovoj svetiteljki k njoj pritiču.
Svima onima koji ovu slavu slave neka je Sretna Slava...

Родом из Епивата, града који се налази између Симврије и Цариграда. Родитељи су јој били имућни и побожни хришћани. Имала је брата Јевтимија, који се замонашио и касније постао знаменити епископ Мадитски. После смрти родитеља, вођена жељом за подвижничким животом, напустила је родитељски дом, обишла цариградске светиње, затим и света места у Палестини, и отишла у јорданску пустињу. Тамо се, у врло строгом посту и непрестаним молитвама, подвизавала све до своје старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да остави пустињу и да се врати у постојбину, где ће своје тело да преда земљи, а душом да се пресели Господу. Светитељка је послушала, и умрла је после две године. Пошто се претходно никоме није представљала, сахранили су је изван гробља, као странца.
По промислу Божијем, тело светитељке је на чудесан начин пронађено и пренешено у цркву у Епивату. Молитвама над њеним светим моштима болесници су се исцељивали од разних болести. Касније је њено чудотворно тело пренето у Цариград, затим у Трново, па у Београд (на заузимање кнегиње Милице). У Београду је подигнута црква св. Петке, која постоји и данас у Калемегданској тврђави, где се налази и извор са чудотворном водом. После пада Београда Турци су пренели мошти св. Петке у Цариград, где су се десила многа чуда, тако да су је поштовали и хришћани и муслимани. У XVII веку пренешена је у румунски град Јаши, у цркву св. Три Јерарха. То је било 14. октобра 1641. године (27. октобра по новом календару), и овог датума славимо успомену на ову велику светитељку.