Pristupi
Traži
Zadnje teme
Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnikaNajnoviji registrovani član je Ivica
Naši korisnici su poslali ukupno 14347 članaka u 5870 teme
Fluks 
KRIZA PODELILA EVROPU
Strana 1 od 1
KRIZA PODELILA EVROPU
od Admin Sre 4 Mar 2009 - 4:51
KRIZA PODELILA EVROPU
Samit lidera EU u Briselu nije uspeo da prevaziđe razlike u stavovima starih i novih članica Unije, ali su se čelnici složili da svi treba da daju maksimum da bi se prebrodila ekonomska kriza.
Italija i Francuska ispred EU... Silvio Berluskoni i Nikola Sarkozi
Aktuelna ekonomska kriza u svetu podelila je Evropsku uniju. Zbog različitih stavova starih i novih, odnosno malih i velikih članica EU o tome kako prevazići težak period, juče je održan vanredni samit lidera evropskih zemalja na kome razlike nisu prevaziđene, ali je poručeno da će EU učiniti sve što je u njenoj moći da se podstakne ekonomski rast u regionalnoj privredi.
Pomoć za bankarski sektor
Evropska investiciona banka, Evropska banka za razvoj i Svetska banka donele su odluku o formiranju zajedničkog fonda za vanrednu pomoć od 24,5 milijardi evra posrnulom bankarsko-finansijskom sistemu.
Taj paket pomoći treba da obuhvati i 1,9 milijardi evra podrške malim i srednjim firmama, kao važnim činiocima otvaranja novih radnih mesta i u balkanskim zemljama, kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.
Krizni samit članica EU sazvan je na poziv češkog premijera Mireka Topoleka, nakon što je francuski predsednik Nikola Sarkozi otvoreno rekao da bi proizvođači automobila iz njegove zemlje trebalo, u uslovima krize, da ponovo vrate u Francusku svoje pogone koje su otvorili u istočnoj i srednjoj Evropi. On je obećao finansijsku pomoć autoindustriji ako proizvođači to urade. Sa Sarkozijem se složio i italijanski premijer Silvio Berluskoni, koji smatra da bi trebalo da se brane interesi industrijskih i poljoprivrednih kompanija iz zemalja koje su već decenijama članice EU.
Francuski predsednik je čak zahtevao da jučerašnjem samitu prisustvuju samo lideri 16 zemalja - članica zone evra, ali je nakon intervencije nemačke kancelarke Angele Merkel pristao da se na skupu pojave i ostali politički čelnici EU.
Mađarski premijer Ferenc Đurčanj upozorio je da bi tekuća, sve oštrija svetska privredna kriza mogla da dovede do novih podela u Evropi.
- Ne bi trebalo da dozvolimo da nova „gvozdena zavesa" podeli Evropu na dva dela - rekao je Đurčanj, izražavajući zabrinutost zbog sve težih posledica krize na ekonomiju njegove zemlje i ostalih država u srednjoj i istočnoj Evropi.
Đurčanj je ujedno predložio da se donese plan pomoći u visini od 160 do 190 milijardi evra za finansijski sektor zemalja istočne Evrope, kako bi se izbegla nova „gvozdena zavesa" na kontinentu.
Donald Tusk: Izbeći protekcionizam
Premijeri devet novih postkomunističkih članica Evropske unije dogovorili su se juče u Briselu da Evropa po svaku cenu mora da izbegne protekcionizam kao meru za rešavanje globalne ekonomske krize.
Sastanak premijera Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Letonije, Litvanije, Estonije, Rumunije i Bugarske sazvao je poljski premijer Donald Tusk, koji je novinare nakon tog mini-samita obavestio da nove članice zahtevaju da se kriza rešava solidarno i bez nacionalnih egoizama.
- Svi smo se složili da je u vreme krize najvažnija stvar da se očuva celoevropska solidarnost. Želimo da Evropa izbegne pokušaje protekcionizma i egoizma i da i dalje bude jedinstveno tržište - rekao je Tusk.
Češki premijer Mirek Topolanek je, takođe, ukazao na opasnost od novih podela u Evropi, ali je bio protiv posebne finansijske pomoći istočnoj Evropi. Ovaj samit mora pokazati da Evropa ne sme biti podeljena na staru i novu, na istočnu i zapadnu. Ne mislim da je istočna Evropa specijalna regija, ne verujem da je potrebno da se izdvoji nekoliko zemalja u okviru EU. Podržaću pomoć EU svim zemljama kojima je to potrebno, ali ne posebno istočnoj Evropi - rekao je Topolanek, čija zemlja do juna predsedava EU.
Jedno od rešenja za prevazilaženje krize u Uniji bilo je i to da one članice, koje to do sada nisu uradile, pređu na evro.
Međutim, luksemburški premijer Žan-Klod Janker, koji predsedava i skupovima ministara finansija zone evra, izjavio je da nema nikakvih izgleda za labavljenje postojećih pravila u vezi sa učlanjenjem u postojeću monetarnu uniju 16 članica EU.
Osim razlike u stavovima malih i velikih zemalja, politički prvaci EU podeljeni su i oko načina izlaska iz tekuće globalne ekonomske krize. Uprkos tome, usvojen je jedinstven dokument u kome se članice obavezuju da će učiniti sve što je u njihovoj moći da se kriza prevaziđe.
- Moramo da osiguramo maksimum mogućnosti da se u okviru jedinstvenog tržišta EU pokrene proces ekonomskog oporavka. Otvaranje kreditnih mogućnosti od suštinskog je značaja za sprovođenje fiskalnih mera u državama članicama - piše u dokumentu koji je usvojen na samitu.
Samit lidera EU u Briselu nije uspeo da prevaziđe razlike u stavovima starih i novih članica Unije, ali su se čelnici složili da svi treba da daju maksimum da bi se prebrodila ekonomska kriza.
Italija i Francuska ispred EU... Silvio Berluskoni i Nikola Sarkozi
Aktuelna ekonomska kriza u svetu podelila je Evropsku uniju. Zbog različitih stavova starih i novih, odnosno malih i velikih članica EU o tome kako prevazići težak period, juče je održan vanredni samit lidera evropskih zemalja na kome razlike nisu prevaziđene, ali je poručeno da će EU učiniti sve što je u njenoj moći da se podstakne ekonomski rast u regionalnoj privredi.
Pomoć za bankarski sektor
Evropska investiciona banka, Evropska banka za razvoj i Svetska banka donele su odluku o formiranju zajedničkog fonda za vanrednu pomoć od 24,5 milijardi evra posrnulom bankarsko-finansijskom sistemu.
Taj paket pomoći treba da obuhvati i 1,9 milijardi evra podrške malim i srednjim firmama, kao važnim činiocima otvaranja novih radnih mesta i u balkanskim zemljama, kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.
Krizni samit članica EU sazvan je na poziv češkog premijera Mireka Topoleka, nakon što je francuski predsednik Nikola Sarkozi otvoreno rekao da bi proizvođači automobila iz njegove zemlje trebalo, u uslovima krize, da ponovo vrate u Francusku svoje pogone koje su otvorili u istočnoj i srednjoj Evropi. On je obećao finansijsku pomoć autoindustriji ako proizvođači to urade. Sa Sarkozijem se složio i italijanski premijer Silvio Berluskoni, koji smatra da bi trebalo da se brane interesi industrijskih i poljoprivrednih kompanija iz zemalja koje su već decenijama članice EU.
Francuski predsednik je čak zahtevao da jučerašnjem samitu prisustvuju samo lideri 16 zemalja - članica zone evra, ali je nakon intervencije nemačke kancelarke Angele Merkel pristao da se na skupu pojave i ostali politički čelnici EU.
Mađarski premijer Ferenc Đurčanj upozorio je da bi tekuća, sve oštrija svetska privredna kriza mogla da dovede do novih podela u Evropi.
- Ne bi trebalo da dozvolimo da nova „gvozdena zavesa" podeli Evropu na dva dela - rekao je Đurčanj, izražavajući zabrinutost zbog sve težih posledica krize na ekonomiju njegove zemlje i ostalih država u srednjoj i istočnoj Evropi.
Đurčanj je ujedno predložio da se donese plan pomoći u visini od 160 do 190 milijardi evra za finansijski sektor zemalja istočne Evrope, kako bi se izbegla nova „gvozdena zavesa" na kontinentu.
Donald Tusk: Izbeći protekcionizam
Premijeri devet novih postkomunističkih članica Evropske unije dogovorili su se juče u Briselu da Evropa po svaku cenu mora da izbegne protekcionizam kao meru za rešavanje globalne ekonomske krize.
Sastanak premijera Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Letonije, Litvanije, Estonije, Rumunije i Bugarske sazvao je poljski premijer Donald Tusk, koji je novinare nakon tog mini-samita obavestio da nove članice zahtevaju da se kriza rešava solidarno i bez nacionalnih egoizama.
- Svi smo se složili da je u vreme krize najvažnija stvar da se očuva celoevropska solidarnost. Želimo da Evropa izbegne pokušaje protekcionizma i egoizma i da i dalje bude jedinstveno tržište - rekao je Tusk.
Češki premijer Mirek Topolanek je, takođe, ukazao na opasnost od novih podela u Evropi, ali je bio protiv posebne finansijske pomoći istočnoj Evropi. Ovaj samit mora pokazati da Evropa ne sme biti podeljena na staru i novu, na istočnu i zapadnu. Ne mislim da je istočna Evropa specijalna regija, ne verujem da je potrebno da se izdvoji nekoliko zemalja u okviru EU. Podržaću pomoć EU svim zemljama kojima je to potrebno, ali ne posebno istočnoj Evropi - rekao je Topolanek, čija zemlja do juna predsedava EU.
Jedno od rešenja za prevazilaženje krize u Uniji bilo je i to da one članice, koje to do sada nisu uradile, pređu na evro.
Međutim, luksemburški premijer Žan-Klod Janker, koji predsedava i skupovima ministara finansija zone evra, izjavio je da nema nikakvih izgleda za labavljenje postojećih pravila u vezi sa učlanjenjem u postojeću monetarnu uniju 16 članica EU.
Osim razlike u stavovima malih i velikih zemalja, politički prvaci EU podeljeni su i oko načina izlaska iz tekuće globalne ekonomske krize. Uprkos tome, usvojen je jedinstven dokument u kome se članice obavezuju da će učiniti sve što je u njihovoj moći da se kriza prevaziđe.
- Moramo da osiguramo maksimum mogućnosti da se u okviru jedinstvenog tržišta EU pokrene proces ekonomskog oporavka. Otvaranje kreditnih mogućnosti od suštinskog je značaja za sprovođenje fiskalnih mera u državama članicama - piše u dokumentu koji je usvojen na samitu.
Admin
- Pol :
Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
» Delotvorni tretman od banana protiv akni
» Saveti za plavuše: Kako da vam kosa ne bude žuta
» Uklonite tamne fleke sa lica: Za par dana imaćete kožu kao beba
» 20 zapanjujućih saveta jednog od najboljih psihologa sveta
» Morska so u službi lepote
» Ako u vezi nemate ovih 5 stvari, definitivno nije za vas
» Evo šta vaš hod govori o vama
» Imali sreće, ali ne i pameti: 10 nepromišljenih dobitnika lotoa
» PHAB2 Pro: Prvi mobilni na svetu s Tango tehnologijom