Pristupi
Traži
Zadnje teme
Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnikaNajnoviji registrovani član je Ivica
Naši korisnici su poslali ukupno 14347 članaka u 5870 teme
Sta je to istorija?
2 posters
Strana 1 od 1
Sta je to istorija?
Sta je to istorija?
Ako važi Hegelov stav da je istorija razumevanje vremena sa stanovišta jednog principa, na kome je stanovištu istoričar koji je samo to i ništa drugo? Istorija svakako nije puko kretanje u vremenu, ali šta bi tada bilo specifično njeno, ono što bi moglo da je učini posebnom disciplinom, a ne onom koja je nužan element u svakom diskursu (druge vrste)?
Kao i svaka oblast ljudskog duha koja se daje označiti, i istorija samim tim što se piše, prezentuje, otkriva drugome, biva transponovana u odreðenoj meri interpetacijom onoga ko je piše. Pošto informacija može biti predstavljena u zavisnosti od ugla gledanja, kulturnog backgrounda ili poznavanja posebne discipline koje se informacija manje ili više tiče, ona prestaje biti samo istorijska, već postaje (i) ovovremena, biva reanimirana (drugačija) u momentu njenog otkrivanja. To prožimanje informacije ne pripada istoriji ili makar onom specifično istorijskom (jer, kako je rečeno, zavisi od disciplina koje prate informaciju).
Kakav koncept istorije bi zadovoljio i u dovoljnoj meri opravdao njen status kao nauke?
Izgleda da ona postoji na način protivrečnosti: ako je puki protok vremena prostor njenog kretanja, tada je samo ono što se suprotstavlja tom pukom vremenu, što čini otpor neznatnom protoku, ono što nju gradi. Meðutim, može li se istorija videti kao nešto izdvojeno od predmeta o kome bi govorila, a da sama ostane i dalje samo istorija? Istorija koja bi govorila o sebi kroz vreme bila bi filozofija istorije, dok bi istorija koja govori o nečem drugom bila usputni a nužni predmet onoga što se kroz vreme posmatra. Drugim rečima, ne možemo da imamo razumevanje neke nauke ili discipline bez istorijskog uvida. Ta nužnost nju (istoriju) isporučuje kao neautonomnu, kao podležeće (tako: nužno) posebnih nauka, umetnosti, odnosno duha u celini.
Postoje li za istoriju pitanja? Istorijska informacija već se u momentu predstavljanja nalazi na distanci od faktičkog dogaðaja. Distanca traži mišljenje o predmetu, čime se uspostavlja subjektivni odnos i pitanje o tome šta predmet o kome istoričar govori zbilja jest. Ako bi (distanca) bila imanentna metodi istorije bilo bi teško odvojiti njenu metodu od metode filozofije, tako i istoriju od filozofije, s obzirom da i ova potonja pita o predmetu sa izvesne distance, i da njen predmet može biti gotovo sve (distancirano). Istorija koja ne dozvoljava distancu u mnogo čemu liči na dogmatsko mišljenje, jer ovaj erotički rascep izmeðu faktičkog i subjektivnog nužno postoji pri svemu što se opisuje, komentariše, doživljava a posteriori.
Na koji način, tada, istorija jest? Ima li svoje autonomno područje a u kojem bi opstala kao nauka? Pozitivan odgovor tražio bi nadalje objašnjenje kako je moguće da se istorija bavi samo sobom a da ne postane filozofija (koja jedina ima odnos prema sebi). Očito je da istorija može da se skoncentriše na ono što sama nije: ne pitati o sebi svakako je karakter posebnih nauka. No, o čemu tada istorija uopšte govori postavkom prema onome što sama nije, i ne zapada li ovo široko polje u predmete drugih (nauka)?
Ako važi Hegelov stav da je istorija razumevanje vremena sa stanovišta jednog principa, na kome je stanovištu istoričar koji je samo to i ništa drugo? Istorija svakako nije puko kretanje u vremenu, ali šta bi tada bilo specifično njeno, ono što bi moglo da je učini posebnom disciplinom, a ne onom koja je nužan element u svakom diskursu (druge vrste)?
Kao i svaka oblast ljudskog duha koja se daje označiti, i istorija samim tim što se piše, prezentuje, otkriva drugome, biva transponovana u odreðenoj meri interpetacijom onoga ko je piše. Pošto informacija može biti predstavljena u zavisnosti od ugla gledanja, kulturnog backgrounda ili poznavanja posebne discipline koje se informacija manje ili više tiče, ona prestaje biti samo istorijska, već postaje (i) ovovremena, biva reanimirana (drugačija) u momentu njenog otkrivanja. To prožimanje informacije ne pripada istoriji ili makar onom specifično istorijskom (jer, kako je rečeno, zavisi od disciplina koje prate informaciju).
Kakav koncept istorije bi zadovoljio i u dovoljnoj meri opravdao njen status kao nauke?
Izgleda da ona postoji na način protivrečnosti: ako je puki protok vremena prostor njenog kretanja, tada je samo ono što se suprotstavlja tom pukom vremenu, što čini otpor neznatnom protoku, ono što nju gradi. Meðutim, može li se istorija videti kao nešto izdvojeno od predmeta o kome bi govorila, a da sama ostane i dalje samo istorija? Istorija koja bi govorila o sebi kroz vreme bila bi filozofija istorije, dok bi istorija koja govori o nečem drugom bila usputni a nužni predmet onoga što se kroz vreme posmatra. Drugim rečima, ne možemo da imamo razumevanje neke nauke ili discipline bez istorijskog uvida. Ta nužnost nju (istoriju) isporučuje kao neautonomnu, kao podležeće (tako: nužno) posebnih nauka, umetnosti, odnosno duha u celini.
Postoje li za istoriju pitanja? Istorijska informacija već se u momentu predstavljanja nalazi na distanci od faktičkog dogaðaja. Distanca traži mišljenje o predmetu, čime se uspostavlja subjektivni odnos i pitanje o tome šta predmet o kome istoričar govori zbilja jest. Ako bi (distanca) bila imanentna metodi istorije bilo bi teško odvojiti njenu metodu od metode filozofije, tako i istoriju od filozofije, s obzirom da i ova potonja pita o predmetu sa izvesne distance, i da njen predmet može biti gotovo sve (distancirano). Istorija koja ne dozvoljava distancu u mnogo čemu liči na dogmatsko mišljenje, jer ovaj erotički rascep izmeðu faktičkog i subjektivnog nužno postoji pri svemu što se opisuje, komentariše, doživljava a posteriori.
Na koji način, tada, istorija jest? Ima li svoje autonomno područje a u kojem bi opstala kao nauka? Pozitivan odgovor tražio bi nadalje objašnjenje kako je moguće da se istorija bavi samo sobom a da ne postane filozofija (koja jedina ima odnos prema sebi). Očito je da istorija može da se skoncentriše na ono što sama nije: ne pitati o sebi svakako je karakter posebnih nauka. No, o čemu tada istorija uopšte govori postavkom prema onome što sama nije, i ne zapada li ovo široko polje u predmete drugih (nauka)?
Admin- Pol : Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Re: Sta je to istorija?
Moje mišljenje o istoriji se nikako ne uklapa u zvanični stav istorijske nauke.Smatram da se više istorijske istine može naći u mitovima,legendama i misterijama,koje se smatraju i proglašavaju fantazijom.Zvanična istorija više teži prikrivanju i prekrajanju nego činjeničnoj istini koja se prenosila kroz mitove i legende sa kolena na koleno,od uva do uva.Zato zvaničnu istoriju više smatram kao jednu vrstu dogovorenih laži koje su se kreirale po potrebi politike i vremena za periode koji predstoje.Jer ako bi se istorijske činjenice prenosile iz korena i sa samog izvorišta onda bi većina ljudi koje istoruja kao nauka zanima mogli veoma lako doći do suštine trenutnih događanja i veoma jednostavno bi bilo razotkriti sled budućih zbivanja.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Sta je to istorija?
DEDA-EU ::Moje mišljenje o istoriji se nikako ne uklapa u zvanični stav istorijske nauke.Smatram da se više istorijske istine može naći u mitovima,legendama i misterijama,koje se smatraju i proglašavaju fantazijom.Zvanična istorija više teži prikrivanju i prekrajanju nego činjeničnoj istini koja se prenosila kroz mitove i legende sa kolena na koleno,od uva do uva.Zato zvaničnu istoriju više smatram kao jednu vrstu dogovorenih laži koje su se kreirale po potrebi politike i vremena za periode koji predstoje.Jer ako bi se istorijske činjenice prenosile iz korena i sa samog izvorišta onda bi većina ljudi koje istoruja kao nauka zanima mogli veoma lako doći do suštine trenutnih događanja i veoma jednostavno bi bilo razotkriti sled budućih zbivanja.
Slažem se sa tobom ali delimično. Tačno je to da uvek vlast "kroji istoriju" u pravcu koji njima odgovara i takođe u skladu sa tim odlučuje šta će biti zvanična istorija - istorija koja će se učiti. Ali opet ne smatram da je možemo poistovećivati sa mitom i legendom. I mit isto kao i legenda mogu da sadrže neke istorijske činjenice tj. mogu se bazirati na nekim istinitim likovima i događajima ali svi događaji u mitovima i legendama se obično opisuju na jedan naučnofantastičan način sa ubačenim mitskim bićima, npr. zmaj, troglava aždaja, krilati konj i td. Mit obično imamo u bajci, pesmi i sl. izražena tvorevina predznanstvenog i fantazijom prožetog (obično magično-religionznog) mišljenja, kojom narod na primitivnom stupnju razvitka objašnjava postanak prirodnih bića i pojava. A legenda je opet neki događaj koji može a ne mora biti istinit, prozet takođe fantazijom prirodnih bića i pojava sa velikom dozom preuveličavanja. Uvek se u svakom vremenu nađe neko ko će se usuditi da se suprotstavi vlasti i da napise pravu istoriju tj. takvu kakva ona zapravo jeste. Zato inače i imamo više verzija istorije. Cena za obelodanjivanje nekih istna bude nekad i prevelika ali smatram da uvek ima ljudi koji su spremni tu cenu da plate, mnogi su je i platili. Koliko književnika je platilo cenom svog života usuđivanje da na jedan književni način progovori o istorijskim istinama ili o istinama toga vremena. Dobro ja tu sad navodim književnike kao primer ali ima ih i među istoričarima. Zato i kažem da se slažem sa tobom delimično. Jeste da zvaničnu istoriju kreira vlast ali uvek postoji neko ko će napisati i neku ne zvaničnu verziju, koja će vremenom doći i do širih masa. Ja više smatram da do nekih istorijskih činjenica možemo doci kroz književnost, ali ne kroz epiku i liriku već kroz neke druge kniževne pravce kao sto su recimo realizam, moderna i avangarda.
Admin- Pol : Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Re: Sta je to istorija?
Pišući o mom shvatanju istorije i načinu na koji ja pokušavam da razumem istoriju,nikako nije želja ili namera da bilo kome nametnem svoj način mišljenja i razmišljanja.
Razmišljajući o mitovima i legendama kao mogućem realnijem izvoru istorije davnih vremena,nikako nisam ale,aždaje,dobre vile i ostale likove za koje i ja smatram da su fantazija,ali ne u smislu fantazije bez osnove.Naime mišljenja sam da su ti likovi ustvari nastali iz ljudi tog vremena,koji su kroz istoriju preoblikovani i prilagođeni duhu naroda zavisno o kom delu sveta je reč.Zar se nemože dogoditi da u nekoj daljoj budućnosti i naši savremenici ne budu preoblikovani u nekakva nadljudska bića sa ciljem da se prikažu što više zlim da bi oni koji su se protiv njih borili dobili na značaju.
Mene na takvo razmišljanje uopšte nije podstakla ta davna prošlost i istorija,već naprotiv.Podstakli su me aktuelni događaji i događaji iz bliže istorije o kojima nesumnjivo znamo više nego što neko predpostavlja.Ako nam skrivaju i prikrivaju događaje čiji smo savremenici,šta nam je tek skriveno i prikriveno iz dalje prošlosti.Ako savremenici koji su direkni učesnici u događajima ćutke prelaze preko laži napisanih u nekim knjigama ili novinskim člancima,šta je onda uopšte smisao istorije.
Ja se u potpunosti slažem sa tvojom postavkom u uvodu teme,ali iznosim svoje razmišljanje o istoriji kada bi ona bila onakva kakva jeste a ne konstruisana prema vremenu kome je namenjena.
Mnoga arheološka odkrića se skrivaju baš iz razloga negiranja istorije onakve kako nam je prezentirana,skrivaju se nepobitne činjenice i dokazi iz svih oblasti ne samo iz istorije.Tu su još i fizika, geografija, biologija,medicina i šta sve ne.Navedimo samo primer Kolumbovog otkrića Amerike i "njegovih" pomorskih i geografskih karti za koje sada već pouzdano znamo da su postojale i pre nego što se Kolumbo i rodio.Mislim na karte Pirija Reisa koje toliko precizno prikazuju naprimer Antarktik celih 300 godina pre nego što je i otkriven.Puno je još toga, ali pustimo one koji prihvataju obmanu kao činjenicu da i dalje veruju zvaničnim podacima a ovakvi zaluđeni kao ja tražiće nešto što možda nikada i neće naći,ali neće ni prihvatati sve zdravo za gotovo.
Razmišljajući o mitovima i legendama kao mogućem realnijem izvoru istorije davnih vremena,nikako nisam ale,aždaje,dobre vile i ostale likove za koje i ja smatram da su fantazija,ali ne u smislu fantazije bez osnove.Naime mišljenja sam da su ti likovi ustvari nastali iz ljudi tog vremena,koji su kroz istoriju preoblikovani i prilagođeni duhu naroda zavisno o kom delu sveta je reč.Zar se nemože dogoditi da u nekoj daljoj budućnosti i naši savremenici ne budu preoblikovani u nekakva nadljudska bića sa ciljem da se prikažu što više zlim da bi oni koji su se protiv njih borili dobili na značaju.
Mene na takvo razmišljanje uopšte nije podstakla ta davna prošlost i istorija,već naprotiv.Podstakli su me aktuelni događaji i događaji iz bliže istorije o kojima nesumnjivo znamo više nego što neko predpostavlja.Ako nam skrivaju i prikrivaju događaje čiji smo savremenici,šta nam je tek skriveno i prikriveno iz dalje prošlosti.Ako savremenici koji su direkni učesnici u događajima ćutke prelaze preko laži napisanih u nekim knjigama ili novinskim člancima,šta je onda uopšte smisao istorije.
Ja se u potpunosti slažem sa tvojom postavkom u uvodu teme,ali iznosim svoje razmišljanje o istoriji kada bi ona bila onakva kakva jeste a ne konstruisana prema vremenu kome je namenjena.
Mnoga arheološka odkrića se skrivaju baš iz razloga negiranja istorije onakve kako nam je prezentirana,skrivaju se nepobitne činjenice i dokazi iz svih oblasti ne samo iz istorije.Tu su još i fizika, geografija, biologija,medicina i šta sve ne.Navedimo samo primer Kolumbovog otkrića Amerike i "njegovih" pomorskih i geografskih karti za koje sada već pouzdano znamo da su postojale i pre nego što se Kolumbo i rodio.Mislim na karte Pirija Reisa koje toliko precizno prikazuju naprimer Antarktik celih 300 godina pre nego što je i otkriven.Puno je još toga, ali pustimo one koji prihvataju obmanu kao činjenicu da i dalje veruju zvaničnim podacima a ovakvi zaluđeni kao ja tražiće nešto što možda nikada i neće naći,ali neće ni prihvatati sve zdravo za gotovo.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Sta je to istorija?
Znam da si samo iznosio svoje misljenje o istoriji i to je OK. Ovo je cisto bio moj komentar i donekle i moje licno misljene o istoriji. A sam clanak: Sta je istorija? se odnosi na ono kako bi zaprovo trebalo i po kojim pravilima da se pisu istorijski dogadjaji i td. i tb. Znam da se mnogi istorijski dogadjaji prikrivaju i svi znamo zasto se to radi, i sami smo svedoci sta se u danasnje vreme radi i koliko je toga prikriveno i zakamuflirano. Ali ljudi su takvi, vlast je takva i toga ce uvek biti. Svaki covek je individua za sebe i ima pravo na svoje misljenje, i iskreno ne smatram da je moje i tvoje misljene kntradiktorno, samo ima nekih oscilacija.
Admin- Pol : Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Re: Sta je to istorija?
Mislim da ćeš se u ovome složiti samnom.
Da je ipak istorija slična medijima,gde nam se serviraju informacije za koje neko smatra da smemo i treba da znamo.Manipulacija masama u količini informacija koje su potrebne da bi se imala kontrola nad njima.
Da je ipak istorija slična medijima,gde nam se serviraju informacije za koje neko smatra da smemo i treba da znamo.Manipulacija masama u količini informacija koje su potrebne da bi se imala kontrola nad njima.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Sta je to istorija?
DEDA-EU ::Mislim da ćeš se u ovome složiti samnom.
Da je ipak istorija slična medijima,gde nam se serviraju informacije za koje neko smatra da smemo i treba da znamo.Manipulacija masama u količini informacija koje su potrebne da bi se imala kontrola nad njima.
Nažalost tako je. Sva sreća pa ne uspeju sve da nas izmanipulišu, niti je to moguće. Svaki čovek koji želi nešto vise da sazna i da pronikne u suštinu nečeg što ga zanima istražuje malo više. E pa sad kako ko shvati i zaključi.
Admin- Pol : Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Re: Sta je to istorija?
http://cliptank.com/PeopleofInfluencePainting.htm
Interesantan link:
otvaranjem linka pokazaće vam se slika sa istorijskim ličnostima.
Klikom na određenu ličnost dobijete komplet biografiju tražene ličnosti.
Interesantan link:
otvaranjem linka pokazaće vam se slika sa istorijskim ličnostima.
Klikom na određenu ličnost dobijete komplet biografiju tražene ličnosti.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Similar topics
» Istorija Vizantije
» Istorija pisma
» Alternativna istorija
» PREDLOZI, SUGESTIJE, ZALBE...
» Grcka istorija i mitologija
» Istorija pisma
» Alternativna istorija
» PREDLOZI, SUGESTIJE, ZALBE...
» Grcka istorija i mitologija
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Sre 1 Nov 2017 - 15:18 od lenghorn999
» Delotvorni tretman od banana protiv akni
Pet 17 Jun 2016 - 3:26 od Admin
» Saveti za plavuše: Kako da vam kosa ne bude žuta
Pet 17 Jun 2016 - 3:25 od Admin
» Uklonite tamne fleke sa lica: Za par dana imaćete kožu kao beba
Pet 17 Jun 2016 - 3:22 od Admin
» 20 zapanjujućih saveta jednog od najboljih psihologa sveta
Pet 17 Jun 2016 - 3:22 od Admin
» Morska so u službi lepote
Pet 17 Jun 2016 - 3:20 od Admin
» Ako u vezi nemate ovih 5 stvari, definitivno nije za vas
Pet 17 Jun 2016 - 3:19 od Admin
» Evo šta vaš hod govori o vama
Pet 17 Jun 2016 - 3:17 od Admin
» Imali sreće, ali ne i pameti: 10 nepromišljenih dobitnika lotoa
Pet 17 Jun 2016 - 3:16 od Admin
» PHAB2 Pro: Prvi mobilni na svetu s Tango tehnologijom
Pet 17 Jun 2016 - 3:13 od Admin