Pristupi
Traži
Zadnje teme
Statistike
Imamo 2976 registrovanih korisnikaNajnoviji registrovani član je Ivica
Naši korisnici su poslali ukupno 14347 članaka u 5870 teme
Fluks 
Grcka istorija i mitologija
2 posters
Strana 1 od 2
Strana 1 od 2 • 1, 2 
Grcka istorija i mitologija
od Admin Sub 14 Jun 2008 - 5:27
Grcka istorija i mitologija
Stvaranje svijeta
Prema ovom mitu,u pocetku nisu postojali zasebno zemlja, voda i nebo. Sve je bilo izmijesano i vladao je kaos. Zatim su se iz kaosa izdvojili boginja Gea i bog Uran. Ovaj bozanski par izrodio je divove ili titane. Uran, bojeci se da mu djeca ne otmu vlast, zatvorio je sve titane pod zemlju u duboku provaliju. Jedan od njih, Kronos, uspio je pobjeci iz provalije i osloboditi ostale titane. Oni su mu pomogli da otme vlast ocu i da sam postane gospodar sveta. Kronosa je, pak, svrgao s vlasti, poslije zestoke borbe, njegov mladi sin Zeus, koji je postao vrhovni bog i gospodar svijeta.
ZEUS,gospodar neba i zemlje,otac bogova
Zeus, najveci od svih besmrtnih bogova sa Olimpa, rodio se u jednoj pecini na planini Dikta, na Kritu, a rastao je, u nekoj drugoj spilji na planini Ida, gdje ga je sakrila majka Rea, hraneci se mlijekom kozije nimfe Amalteje, dok su ga Nimfe negovale. Zagospodarivsi i ucvrstivsi vlast nad svojom bracom i ostalim bogovima, zadobio je, od svih, zasluzeno postovanje i divljenje, te je, nakon Titanmahije i Gigantomahije, sa pravom, prihvaæen kao gospodar i otac bogova i ljudi. Njegovo oruzje je bio grom, dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na zemlji. Za Zeusa, njegova zakonita i jedina supruga bila je Hera koja mu je uvijek bila stalna i vjerna pratilja, kako u životu, tako i u svim njegovim djelima. Sa njom je dobio Aresa, Hebu, Ejletiju i Hefesa. Bezbrojne su, medjutim bile, njegove ljubavne avanture, sa boginjama i obiènim smrtnicama, koje su povremeno izazivale Herinu ljubomoru. Iz ovih avantura, Zeus ,je dobio mnogo druge djece, bogove, polubogove i heroje. Da bi spomenuli neke od mnogobrojnih avantura, moze se izdvojiti njegova veza sa Majom iz koje se rodio Hermes, sa Semelom je dobio Dionisa, od Lete, Apolona i Artemidu, iz veze sa Temidom, Sudjaje i Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju, na svijet su dosli mnogi bogovi i heroji. Svu svoju djecu, volio je i stitio, te su vise puta i ona bila povod Herinom bijesu.
HERA ,zastitnca obitelji i udanih zena
Hera, kcerka Kronosa i Ree, Zeusova supruga i sestra, majka Aresa, Hebe, Ejlejtije i Hefesa, bila je zastitnica braka i udanih zena. Njena vaza sa Zeusom zapocela je mnogo prije njihovog braka, pa su se sastajali krijuci se od svojih roditelja. Kasnije,kada su se uskladili odnosi bogova sa Olimpa i Zeusa,i nakon Zevsovog ustolicenja, sklopljen je brak. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima,a pored svoje,podize i mnogo druge djece, kaznjava nevjeru i surovo se sveti ljubavnicama svoga muza. Letu, kada je ona nosila Apolona i Artemidu, jurila je sve do otoka Del, koje je do tad bilo pokretno ostrvo. Iju, koju je Zeus volio, pretvorila je u kravu. Heru su posebno obožavali u Argu, pa je zbog toga ova boginja bila zastitnica tog grada.Za vrijeme trojanskog rata štitila je Grke, i sudjelovala je u mnogim dogadjajima, koji su utjecali na ishod rata. Hera je obozavana i slavljena u cijeloj Grckoj, a najvaznija procesija koja je organizirana u njenu cast, predstavljala je sjecanje na njeno i Zeusovo vjencanje.
ATHENA,bozica mudrosti
Nakon pobjede,koju su odnijeli bogovi sa Olimpa u Titanomahiji, Zeus je obljubio Metidu,kcerku Oceana i Tetije.Tada su mu,Uran i Gea priopcili da æe se iz te veze,prvo roditi Atena,koja ce mu biti slicna po hrabrosti i mudrosti,a kasnije,i sin,koji æe ga nadmasiti po sposobnostima,tako da je postojala opasnost da ga,jednog dana,svrgne sa prijestolja.Da bi izbjegao takav dogadjaj,Zeus je progutao Metidu.Medjutim,priblizavao se cas Ateninog rodjenja,pa je Zeus naredio Prometeju,da mu svojom sjekirom otvori lubanju. Tada su,svi,zaprepasteni i iznenedjeni,ugledali kako iz Zeusove glave iskace naoruzana Atena,masuci svojim kopljem.Nova bozica je,pridruzivsi se ocu tijekom Gigamahije,uspjela pobijediti Enhelada, koga je oborila na zemlju,a zatim bacila na njega cijelu Siciliju,koja ga je prekrila.Iako je bila bozica rata,ona nije bila ratnicki raspolozena.Bila je mudra,pametna,i oduvijek je pomagale heroje,Perseja,Ahileja,Odiseja i mnoge druge,a ljubav koju je prema njima osjecala nije podrazumijevala nista erotsko.Atena ja,isto kao i Artemida,odlucila da u brak ne stupi cak ni sa bogom,vec da zauvijek ostane djevica.
POSEIDON,bog mora
Poseidon,grcki bog mora,sin Kronosa i Ree,smatra se jednim od najpostovanijh bogova Olimpa,jer je pored Zeusa i Here, jedan od najstarijih bogova. Zlatnim kocijama,krstari po svom kraljevstvu ,odnosno oceanima i morima,izmedju valova koji ga ni ne pokvase,uvijek okruzen veselim delfinima.
Iako se u Ilijadi opisuje kao zastitnik Grka, u Odiseji stalno proganja Odiseja,svim sredstvima,pogotovu od trenutka kad mu je on oslijepio sin, Kiklopa Polifema. Pored toga, i ostale heroje je namucio prilikom njihovog povratka iz Troje,bez obzira sto ih je tijekom samog rata podrzavao,jer ga je pogodilo unistavanje grada,kojeg je on sam svojim rukama sagradio. Poseidon je uzivao u ljubavi sa raznim boginjama,kao i sa poznatim smrtnicama,i iz tih veza je imao mnogo djece. Neka od njegove djece su Triton od Amfitrite, Polifem od Toose, Antej od Gee, Orion od Euriale, Pelija i Nelej od Tire, Pegas i Hrisor od Meduse, Atlent od Klito, i mnogi drugi.
DEMETRA (DEMETER),bozica zitnih polja
Demetra je bila bozica plodnosti,majka zastitnica polja,koja je stitila sve obradjene povrsine,a pogotovo zitnih polja.Pored toga smatra se i boginjom koja je sudjelovala u stvaranju svijeta, pa sve sto na zemlji zivi,cvjeta i donosi plod,svoje postojanje duguje Demetri i njenoj brizljivosti.Demetra je bila veoma privrzena svojoj kcerki Persefoni,koju je dobila sa Zeusom,i za koju je bila jako vezana.Persefona je sretno rasla pored majke i ostalih bozica,sve dok se u nju nije zaljubio Had,koji ju je oteo.Demetra je,cim je saznala za nestanak voljene kceri,krenula u potragu za njom.Kada joj je Helie otkrio istinu,bozica se toliko naljutila da je napustila Olimp,zapostavila sve svoje duznosti,i prerusivsi se u staricu,otisla u službu kod Keleje.Za to vrijeme,zemlja je ostala neobradjena,poljoprivreda unazadjena,nista iz zemlje nije izniklo,niti dinosilo plodove.Vidjevsi sve to,Zeus je naredio Hadu da Demetri vrati Persefonu.Had je pristao da svoju zenu dovede u Gornji svijet,i vrati je majci,ali je prije toga lukavstvom natjerao da pojede zrno sipka.To jedno zrno,bilo je dovoljno,da Persefonu veze za Podzemni svijet.Sklopljen je sporazum sa Hadom:Persefona je osam mjeseci godisnje provodila sa majkom, a ostala cetiri sa Hadom.
APOLON bog svjetlosti, glazbe i proricanja
Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa,jer je Zeusov sin sa Letom,kao i njegova sestra Artemida.Apolon je ucinio mnoga hrabra djela,kao što je bilo oslobadjanje Delfa od strasnog zmaja Pitona koga je ubio svojim strijelama.Bio je prelijepi bog,visok,skladno graðen i bujne kose,i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura,kako sa Nimfama,tako i sa obicnim smrtnicama.Jednom je i zavolio i kæerku boga Peneja, Dafnu.Meðutim ona mu nikako nije ljubav uzvracala,vec je, posto je bog stalno proganjo,zamolila oca da je u nesto pretvori kako bi se spasila. Nimfa je pretvorena u biljku lovor koja je onda posvecena Apolonu. Iz svojih ljubavnih avantura, bog je dobio mnogo djece, Orfeje od Kaliope, Asklepija od Koronide, Lina od Psamate, Aristaja od Kirene,Trojila od Kasandre i dr.Pored svojih avantura sa zenama, bog je volio i liepe muskarce, od kojih su najpoznatiji Hijakint i Kiparis. Nakon njihove smrti, prvi se pretvorio u cvijet a drugi u drvo. Apolon je bio i bog ratnik,veoma vjest strijelac, koji je mogao svoje strijele dobaciti jako daleko. Ljudi su ga prekomjerno obozavali, po raznim hramovima i prorocistima, takmicenjima, zrtvovanjma. Postao je religijski simbol,kako u umjetnosti,tako i u radu.Neki ga smatraju Pitagorinim ocem.
ARTEMIDA bozica mjeseca i lova
Artemida,kcerka Zeusa i Lete,rodjena istog dana kad i njen brat Apolon, bila je boginja lova i mjeseca. Od malena,zatrazila je od svog oca Zeusa da ostane neudana,te je naoruzana lukom i strijelom,obilazila sume u drustvu svojih omiljenih srna i jelena. Ona je bila osvetoljubiva bozica koja bi kaznjavala sve one koji bi pokazali nepostovanje.Istovremeno,stitila je lovce i neiskvarene ljude. Poznata je prica o njenoj osveti Niobi koju je sprovela uz pomoc svog brata Apolona. Nioba se stalno hvalisala kako je rodila èetrnaestero djece,za razliku od Lete, koja je rodila samo njih dvoje. Kada su za to èuli Apolon i Artemida,odlucili su da se osvete za uvredu koja je nanijeta njihovoj majci,te su strijelama poubijali svu njenu djecu. Jos jedna zrtva osvete ove bozice bio je i Aktajon. Bozica je na njega bila bijesna jer ju je jednom vidio kako se na nekom izvoru kupala gola. Njena osveta je bila surova. Njega je pretvorila u jelene,a bjesnilom je zarazila pedeset njegovih pasa, koji su ga na kraju i rastrgli.
HERMES,bog trgovine i proricanja,pismonosa bogova
Hermes je bio sin Zeusa i Maje,jedne od Plejada,koju je krasila izuzetna ljepota.Jos od malih nogu,vidjelo se da ce biti lukav i dovitljiv bog,jer iako je jos bio u pelenama,uspio je da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova,koje je uspio tako vjesto sakriti da je Apolon morao iskoristiti sve svoje prorocanske sposobnosti,i svoja poznanstva,da bi ih nasao.Hermes se smata bogom trgovine,lopovluka i glasnikom bogova.Na sandalama i kacigi, koje je nosio,imao je krila,i uvijek je drzao skiptar.Pored toga sto je prvenstveno bio Zeusov glasnik,odnoseci i donoseci poruke po Zeusovom nalogu,bio je i pratitelj dusa koje je odvodio u Had.Hermes je imao mnogo djece,a neka od njih su: Mirtil od Klimene,Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev djed),od Filonide.Kao njegovi sinovi spominju se i Pan,Arpalik,Abder i dr
AFRODITA, bozica ljepote i ljubavi
O Afroditi,bozici ljubavi i ljepote,postoje dvije razlièite verzije vezane ze njeno roðenje.Prva verzija je da je ona kæerka Zeusa i Dione, dok je prema drugoj rodjena iz sperme boga Urana,kada su njegove genitalije, pošto ga je Kron kastrirao, pale u more.Tako je iz morske pjene izronila Afrodita. Ona je stitila ljubav i sve zaljubljene, dok joj je najdraza zabava bila da natjera bogove da se zaljube u smrtne žene. Voljela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje, narocito Zeusa, koji je svaki cas bio umjesan u neku ljubavnu peripetiju. Medjutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala u svojim avanturama. Iako je bila udana za hromog boga Hefesa, bila je je i u ljubavnoj vezi sa Aresom. Iz Afroditine ljbavi sa Aresom rodili su se Eros, Dejimo, Fob i Harmonija. Afrodita je imala ljubavne veze sa Dionisom i sa Anhisom. Njen omiljeni cvijet bila je ruza, dok je njene kocije vukao par golubova, ptice koje je najviše voljela.
ARES, bog rata
Ares bog koji je volio borbu, uvijek se prikazuje sa kacigom, u ratnoj opremi, spreman za borbu.Gdje god je rat, krvoproliæe ili neki oruzani sukob, Ares je prisutan.To je bio razlog sto ga ljudi nisu slavili i obozavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji bi ga smatrali svojim zastitnikom, nigdje ne spominju. Sin Zeusa i Here, cesto bi dolazio u sukob sa ostalim bogovima pa cak i sa ocem. U Tebi je bio slavljen, kao predak kraljevske loze jer je njegova kcerka koju je imao sa Afroditom, Harmonija, bila žena Tebanskog kralja Kadma. I zaista,ovaj strasni bog imao je vezu sa njeznom i pozudnom Afroditom, sa kojom, je pored Harmonije imao i još Erosa, Foba i Dejma. Osim njih Ares je imao i drugu djecu. Neka od njih su Kiknio,Diomed i Liakon.
HEFES, bog vatre i zanatstva
Hefes,bog vatre,metalurgije i umjetnosti,bio je sin Zeusa i Here.Njegova radionica nalazila se na Lemnu,ali i gdje god su postojali vulkani i vatra. Njegova ramena i ruke bile su veoma snazne,dok su mu noge bile slabe. Hefes je bio i hrom i o tome keko se povrijedio postoje dve verzije: po prvoj, prilikom jedne svadje izmeðu Zeusa i Here, posto je Hefes, sudjelujuci u raspravi drzao stranu svoje majke, Zeus se naljutio, zgrabio ga za nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefes je pao na otok Lemno gdje su ga stanovnici odnjegovali, ali je ostao hrom. Po drugoj verziji, Hefes se rodio hrom, Hera je odluèila, stideæi ga se, da prikrije njegovo roðenje, pa ga bacila sa Olimpa. Hefes je pao u ocean odakle su ga izvadile Tetida i Eurinoma. Kasnije je poslao majci, da bi joj se osvetio zlatno prijetsolje koje je sam napravio. Meðutim, samo što je Hera sjela na prijestolje,nasla se vezana i samo ju je Hefes mogao osloboditi. Hefes je vracen na Olimp a Zeus mu je u zelji da se iskupi dao Afroditu za zenu.
HESTIJA, bozica obiteljskog mira
Ova bozica je bila olicenje obiteljskog doma.Prvorodjena kcerka Krona i Ree, zatrazila je od svog brata Zeusa da zauvijek ostane djevica, iako su je Posejdon i Apolon trazili za suprugu. Njen smireni zivot i stabilan polozaj u kuæi na Olimpu, razlog je, što se ne spominje ni u kakvom dogadjaju, za razliku od ostalih bogova, a njeno prisustvo je mnogo znacajnije u svijetu maste.
Stvaranje svijeta
Prema ovom mitu,u pocetku nisu postojali zasebno zemlja, voda i nebo. Sve je bilo izmijesano i vladao je kaos. Zatim su se iz kaosa izdvojili boginja Gea i bog Uran. Ovaj bozanski par izrodio je divove ili titane. Uran, bojeci se da mu djeca ne otmu vlast, zatvorio je sve titane pod zemlju u duboku provaliju. Jedan od njih, Kronos, uspio je pobjeci iz provalije i osloboditi ostale titane. Oni su mu pomogli da otme vlast ocu i da sam postane gospodar sveta. Kronosa je, pak, svrgao s vlasti, poslije zestoke borbe, njegov mladi sin Zeus, koji je postao vrhovni bog i gospodar svijeta.
ZEUS,gospodar neba i zemlje,otac bogova
Zeus, najveci od svih besmrtnih bogova sa Olimpa, rodio se u jednoj pecini na planini Dikta, na Kritu, a rastao je, u nekoj drugoj spilji na planini Ida, gdje ga je sakrila majka Rea, hraneci se mlijekom kozije nimfe Amalteje, dok su ga Nimfe negovale. Zagospodarivsi i ucvrstivsi vlast nad svojom bracom i ostalim bogovima, zadobio je, od svih, zasluzeno postovanje i divljenje, te je, nakon Titanmahije i Gigantomahije, sa pravom, prihvaæen kao gospodar i otac bogova i ljudi. Njegovo oruzje je bio grom, dok se njegova vlast prostirala i na nebu i na zemlji. Za Zeusa, njegova zakonita i jedina supruga bila je Hera koja mu je uvijek bila stalna i vjerna pratilja, kako u životu, tako i u svim njegovim djelima. Sa njom je dobio Aresa, Hebu, Ejletiju i Hefesa. Bezbrojne su, medjutim bile, njegove ljubavne avanture, sa boginjama i obiènim smrtnicama, koje su povremeno izazivale Herinu ljubomoru. Iz ovih avantura, Zeus ,je dobio mnogo druge djece, bogove, polubogove i heroje. Da bi spomenuli neke od mnogobrojnih avantura, moze se izdvojiti njegova veza sa Majom iz koje se rodio Hermes, sa Semelom je dobio Dionisa, od Lete, Apolona i Artemidu, iz veze sa Temidom, Sudjaje i Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz nebrojenih veza sa smrtnicama koje se pominju, na svijet su dosli mnogi bogovi i heroji. Svu svoju djecu, volio je i stitio, te su vise puta i ona bila povod Herinom bijesu.
HERA ,zastitnca obitelji i udanih zena
Hera, kcerka Kronosa i Ree, Zeusova supruga i sestra, majka Aresa, Hebe, Ejlejtije i Hefesa, bila je zastitnica braka i udanih zena. Njena vaza sa Zeusom zapocela je mnogo prije njihovog braka, pa su se sastajali krijuci se od svojih roditelja. Kasnije,kada su se uskladili odnosi bogova sa Olimpa i Zeusa,i nakon Zevsovog ustolicenja, sklopljen je brak. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima,a pored svoje,podize i mnogo druge djece, kaznjava nevjeru i surovo se sveti ljubavnicama svoga muza. Letu, kada je ona nosila Apolona i Artemidu, jurila je sve do otoka Del, koje je do tad bilo pokretno ostrvo. Iju, koju je Zeus volio, pretvorila je u kravu. Heru su posebno obožavali u Argu, pa je zbog toga ova boginja bila zastitnica tog grada.Za vrijeme trojanskog rata štitila je Grke, i sudjelovala je u mnogim dogadjajima, koji su utjecali na ishod rata. Hera je obozavana i slavljena u cijeloj Grckoj, a najvaznija procesija koja je organizirana u njenu cast, predstavljala je sjecanje na njeno i Zeusovo vjencanje.
ATHENA,bozica mudrosti
Nakon pobjede,koju su odnijeli bogovi sa Olimpa u Titanomahiji, Zeus je obljubio Metidu,kcerku Oceana i Tetije.Tada su mu,Uran i Gea priopcili da æe se iz te veze,prvo roditi Atena,koja ce mu biti slicna po hrabrosti i mudrosti,a kasnije,i sin,koji æe ga nadmasiti po sposobnostima,tako da je postojala opasnost da ga,jednog dana,svrgne sa prijestolja.Da bi izbjegao takav dogadjaj,Zeus je progutao Metidu.Medjutim,priblizavao se cas Ateninog rodjenja,pa je Zeus naredio Prometeju,da mu svojom sjekirom otvori lubanju. Tada su,svi,zaprepasteni i iznenedjeni,ugledali kako iz Zeusove glave iskace naoruzana Atena,masuci svojim kopljem.Nova bozica je,pridruzivsi se ocu tijekom Gigamahije,uspjela pobijediti Enhelada, koga je oborila na zemlju,a zatim bacila na njega cijelu Siciliju,koja ga je prekrila.Iako je bila bozica rata,ona nije bila ratnicki raspolozena.Bila je mudra,pametna,i oduvijek je pomagale heroje,Perseja,Ahileja,Odiseja i mnoge druge,a ljubav koju je prema njima osjecala nije podrazumijevala nista erotsko.Atena ja,isto kao i Artemida,odlucila da u brak ne stupi cak ni sa bogom,vec da zauvijek ostane djevica.
POSEIDON,bog mora
Poseidon,grcki bog mora,sin Kronosa i Ree,smatra se jednim od najpostovanijh bogova Olimpa,jer je pored Zeusa i Here, jedan od najstarijih bogova. Zlatnim kocijama,krstari po svom kraljevstvu ,odnosno oceanima i morima,izmedju valova koji ga ni ne pokvase,uvijek okruzen veselim delfinima.
Iako se u Ilijadi opisuje kao zastitnik Grka, u Odiseji stalno proganja Odiseja,svim sredstvima,pogotovu od trenutka kad mu je on oslijepio sin, Kiklopa Polifema. Pored toga, i ostale heroje je namucio prilikom njihovog povratka iz Troje,bez obzira sto ih je tijekom samog rata podrzavao,jer ga je pogodilo unistavanje grada,kojeg je on sam svojim rukama sagradio. Poseidon je uzivao u ljubavi sa raznim boginjama,kao i sa poznatim smrtnicama,i iz tih veza je imao mnogo djece. Neka od njegove djece su Triton od Amfitrite, Polifem od Toose, Antej od Gee, Orion od Euriale, Pelija i Nelej od Tire, Pegas i Hrisor od Meduse, Atlent od Klito, i mnogi drugi.
DEMETRA (DEMETER),bozica zitnih polja
Demetra je bila bozica plodnosti,majka zastitnica polja,koja je stitila sve obradjene povrsine,a pogotovo zitnih polja.Pored toga smatra se i boginjom koja je sudjelovala u stvaranju svijeta, pa sve sto na zemlji zivi,cvjeta i donosi plod,svoje postojanje duguje Demetri i njenoj brizljivosti.Demetra je bila veoma privrzena svojoj kcerki Persefoni,koju je dobila sa Zeusom,i za koju je bila jako vezana.Persefona je sretno rasla pored majke i ostalih bozica,sve dok se u nju nije zaljubio Had,koji ju je oteo.Demetra je,cim je saznala za nestanak voljene kceri,krenula u potragu za njom.Kada joj je Helie otkrio istinu,bozica se toliko naljutila da je napustila Olimp,zapostavila sve svoje duznosti,i prerusivsi se u staricu,otisla u službu kod Keleje.Za to vrijeme,zemlja je ostala neobradjena,poljoprivreda unazadjena,nista iz zemlje nije izniklo,niti dinosilo plodove.Vidjevsi sve to,Zeus je naredio Hadu da Demetri vrati Persefonu.Had je pristao da svoju zenu dovede u Gornji svijet,i vrati je majci,ali je prije toga lukavstvom natjerao da pojede zrno sipka.To jedno zrno,bilo je dovoljno,da Persefonu veze za Podzemni svijet.Sklopljen je sporazum sa Hadom:Persefona je osam mjeseci godisnje provodila sa majkom, a ostala cetiri sa Hadom.
APOLON bog svjetlosti, glazbe i proricanja
Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa,jer je Zeusov sin sa Letom,kao i njegova sestra Artemida.Apolon je ucinio mnoga hrabra djela,kao što je bilo oslobadjanje Delfa od strasnog zmaja Pitona koga je ubio svojim strijelama.Bio je prelijepi bog,visok,skladno graðen i bujne kose,i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura,kako sa Nimfama,tako i sa obicnim smrtnicama.Jednom je i zavolio i kæerku boga Peneja, Dafnu.Meðutim ona mu nikako nije ljubav uzvracala,vec je, posto je bog stalno proganjo,zamolila oca da je u nesto pretvori kako bi se spasila. Nimfa je pretvorena u biljku lovor koja je onda posvecena Apolonu. Iz svojih ljubavnih avantura, bog je dobio mnogo djece, Orfeje od Kaliope, Asklepija od Koronide, Lina od Psamate, Aristaja od Kirene,Trojila od Kasandre i dr.Pored svojih avantura sa zenama, bog je volio i liepe muskarce, od kojih su najpoznatiji Hijakint i Kiparis. Nakon njihove smrti, prvi se pretvorio u cvijet a drugi u drvo. Apolon je bio i bog ratnik,veoma vjest strijelac, koji je mogao svoje strijele dobaciti jako daleko. Ljudi su ga prekomjerno obozavali, po raznim hramovima i prorocistima, takmicenjima, zrtvovanjma. Postao je religijski simbol,kako u umjetnosti,tako i u radu.Neki ga smatraju Pitagorinim ocem.
ARTEMIDA bozica mjeseca i lova
Artemida,kcerka Zeusa i Lete,rodjena istog dana kad i njen brat Apolon, bila je boginja lova i mjeseca. Od malena,zatrazila je od svog oca Zeusa da ostane neudana,te je naoruzana lukom i strijelom,obilazila sume u drustvu svojih omiljenih srna i jelena. Ona je bila osvetoljubiva bozica koja bi kaznjavala sve one koji bi pokazali nepostovanje.Istovremeno,stitila je lovce i neiskvarene ljude. Poznata je prica o njenoj osveti Niobi koju je sprovela uz pomoc svog brata Apolona. Nioba se stalno hvalisala kako je rodila èetrnaestero djece,za razliku od Lete, koja je rodila samo njih dvoje. Kada su za to èuli Apolon i Artemida,odlucili su da se osvete za uvredu koja je nanijeta njihovoj majci,te su strijelama poubijali svu njenu djecu. Jos jedna zrtva osvete ove bozice bio je i Aktajon. Bozica je na njega bila bijesna jer ju je jednom vidio kako se na nekom izvoru kupala gola. Njena osveta je bila surova. Njega je pretvorila u jelene,a bjesnilom je zarazila pedeset njegovih pasa, koji su ga na kraju i rastrgli.
HERMES,bog trgovine i proricanja,pismonosa bogova
Hermes je bio sin Zeusa i Maje,jedne od Plejada,koju je krasila izuzetna ljepota.Jos od malih nogu,vidjelo se da ce biti lukav i dovitljiv bog,jer iako je jos bio u pelenama,uspio je da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova,koje je uspio tako vjesto sakriti da je Apolon morao iskoristiti sve svoje prorocanske sposobnosti,i svoja poznanstva,da bi ih nasao.Hermes se smata bogom trgovine,lopovluka i glasnikom bogova.Na sandalama i kacigi, koje je nosio,imao je krila,i uvijek je drzao skiptar.Pored toga sto je prvenstveno bio Zeusov glasnik,odnoseci i donoseci poruke po Zeusovom nalogu,bio je i pratitelj dusa koje je odvodio u Had.Hermes je imao mnogo djece,a neka od njih su: Mirtil od Klimene,Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev djed),od Filonide.Kao njegovi sinovi spominju se i Pan,Arpalik,Abder i dr
AFRODITA, bozica ljepote i ljubavi
O Afroditi,bozici ljubavi i ljepote,postoje dvije razlièite verzije vezane ze njeno roðenje.Prva verzija je da je ona kæerka Zeusa i Dione, dok je prema drugoj rodjena iz sperme boga Urana,kada su njegove genitalije, pošto ga je Kron kastrirao, pale u more.Tako je iz morske pjene izronila Afrodita. Ona je stitila ljubav i sve zaljubljene, dok joj je najdraza zabava bila da natjera bogove da se zaljube u smrtne žene. Voljela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje, narocito Zeusa, koji je svaki cas bio umjesan u neku ljubavnu peripetiju. Medjutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala u svojim avanturama. Iako je bila udana za hromog boga Hefesa, bila je je i u ljubavnoj vezi sa Aresom. Iz Afroditine ljbavi sa Aresom rodili su se Eros, Dejimo, Fob i Harmonija. Afrodita je imala ljubavne veze sa Dionisom i sa Anhisom. Njen omiljeni cvijet bila je ruza, dok je njene kocije vukao par golubova, ptice koje je najviše voljela.
ARES, bog rata
Ares bog koji je volio borbu, uvijek se prikazuje sa kacigom, u ratnoj opremi, spreman za borbu.Gdje god je rat, krvoproliæe ili neki oruzani sukob, Ares je prisutan.To je bio razlog sto ga ljudi nisu slavili i obozavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji bi ga smatrali svojim zastitnikom, nigdje ne spominju. Sin Zeusa i Here, cesto bi dolazio u sukob sa ostalim bogovima pa cak i sa ocem. U Tebi je bio slavljen, kao predak kraljevske loze jer je njegova kcerka koju je imao sa Afroditom, Harmonija, bila žena Tebanskog kralja Kadma. I zaista,ovaj strasni bog imao je vezu sa njeznom i pozudnom Afroditom, sa kojom, je pored Harmonije imao i još Erosa, Foba i Dejma. Osim njih Ares je imao i drugu djecu. Neka od njih su Kiknio,Diomed i Liakon.
HEFES, bog vatre i zanatstva
Hefes,bog vatre,metalurgije i umjetnosti,bio je sin Zeusa i Here.Njegova radionica nalazila se na Lemnu,ali i gdje god su postojali vulkani i vatra. Njegova ramena i ruke bile su veoma snazne,dok su mu noge bile slabe. Hefes je bio i hrom i o tome keko se povrijedio postoje dve verzije: po prvoj, prilikom jedne svadje izmeðu Zeusa i Here, posto je Hefes, sudjelujuci u raspravi drzao stranu svoje majke, Zeus se naljutio, zgrabio ga za nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefes je pao na otok Lemno gdje su ga stanovnici odnjegovali, ali je ostao hrom. Po drugoj verziji, Hefes se rodio hrom, Hera je odluèila, stideæi ga se, da prikrije njegovo roðenje, pa ga bacila sa Olimpa. Hefes je pao u ocean odakle su ga izvadile Tetida i Eurinoma. Kasnije je poslao majci, da bi joj se osvetio zlatno prijetsolje koje je sam napravio. Meðutim, samo što je Hera sjela na prijestolje,nasla se vezana i samo ju je Hefes mogao osloboditi. Hefes je vracen na Olimp a Zeus mu je u zelji da se iskupi dao Afroditu za zenu.
HESTIJA, bozica obiteljskog mira
Ova bozica je bila olicenje obiteljskog doma.Prvorodjena kcerka Krona i Ree, zatrazila je od svog brata Zeusa da zauvijek ostane djevica, iako su je Posejdon i Apolon trazili za suprugu. Njen smireni zivot i stabilan polozaj u kuæi na Olimpu, razlog je, što se ne spominje ni u kakvom dogadjaju, za razliku od ostalih bogova, a njeno prisustvo je mnogo znacajnije u svijetu maste.
Admin
- Pol :
Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Re: Grcka istorija i mitologija
od Admin Sub 14 Jun 2008 - 5:28
KO JE I KAKO USRECIO ATENJANE
Kako je Atena dobila ime
Mora se na pocetku reci da Atenjani, u vrijeme kada ih je zadesila iznenadna sreca, uopce jos nisu bili Atenjani nego, valjda, Kekropljani ili tako nekako. Grad koji se danas zove Atena zvao se, prema legendi, Kekropija, jer ga je sagradio Kekrop, polucovjek-polubog, poznat jos i po tome sto je imao zmajev rep.
Dodje tako Kekrop jednog dana na planinu Olimp, sjediste bogova, da se pozali najmocnijem, vrhovnom bogu, Zeusu, kako je htio da svom novo sagradjenom gradu potrazi zastitnika medju bogovima, ali su se bogovi oko toga posvadjali. Najzesca svadja izbila je izmedju Atene, bozice mudrosti i ratnickih vjestina i Posejdona, boga morskih voda. E, sad se Zeus duboko zamisli i smisli da je najbolje da Kekropu prepusti da sam izabere. Kekrop, kao mudar vladar, predlozi slijedece: neka svaki kandidat za zastitnika njegovog lijepog grada iznese darove, pa ce onom ciji dar gradu i zemlji bude korisniji, pripasti cast da grad bude nazvan njegovim imenom. I Posejdon i Atena su ovo odusevljeno prihvatili jer je, naravno, svatko od njih bio ubijedjen da ce bas njegov dar biti taj koji ce Kekropa i njegove sugradjane oboriti s nogu. Atenjane je, kao što je bilo lako pogoditi, usrecila bozica Atena, i to tako sto im je poklonila jedno malo, kvrgavo drvce sivozelenog lisca. Drvce je, meðutim, pravilo lijepu hladovinu koja je postajala sve veca kako je ono raslo a, što je najvaznije, radjalo je male zelene plodove koji ne samo da su bili ukusni za jelo nego se iz njih moglo cijediti mirisno i hranljivo ulje. Atenjani su se, dakle, opredijelili za naizgled skroman, ali zato veoma praktican poklon, mada ih je Posejdonov dar u prvi mah mnogo vise odusevio. Posejdon je udarcem trozupca o stijenu uèinio da iz nje potekne voda. Atenjani su, onako ozednjeli pod Suncem, okusili prve gutljaje i shvatili da je voda-SLANA.
HADOVA RACUNICA/ nastanak godisnjih doba
HAD bio gospodar mracnog podzemnog svijeta, carstva mrtvih. No, kako ni bogovi nisu od kamena, Hadu se, eto, desilo da se zaljubi. Izabranica njegovog srca bila je prelijepa Persefona, kcerka bozice Demetre,zastitnice bilja i zemljoradnje. HAD, naravno, nije bio vican udvaranju pa je Persefonu naprosto oteo i odveo je sa sobom u podzemni svijet.
Demetra,i zbezumljena od boli i brige, dugo je lutala trazeci svoju kcerku, a kada je saznala da je oteta, toliko se naljutila da je Zemlju kaznila strasnom kaznom: sve biljke su prestale da rastu i radjaju plodove, tako je zaprijetila sveopcta glad i smrt. Onda je mocni Zeus naredio Hadu da Persefonu vrati majci. Had je medjutim, toliko volio svoju zenu da niposto nije htio da se rastane od nje, ali o Zeusovo naredjenje ni on se nije smio oglusiti. I onda je smislio rjesenje kojim su, donekle, bili zadovoljni svi: i on, i Persefona, i Demetra. Posto sa Zeusom nije bilo sale, HAD je morao poslusati i Persefonu vrati majci. Ipak, posto ni sam nije htio ostati bez nje, posluzio se malim trikom: dao joj je da pojede jedan plod sipka, za koji se vjerovalo da strahovito pojacava ljubav zene prema muzu i poslao je natrag, u gornji svijet. I Persefona i njena majka Demetra bile su presretne, a na Zemlji je sve ponovo ozivjelo: biljke su listale, cvjetale, rasle i davale plodove, a zivot je nastavio da tece kao i ranije. Ipak, poslije nekog vremena, Persefona je pocela tugovati za mužem koga je, eto, ostavila samog i tuznog u mracnom i hladnom carstvu mrtvih. Konacno, rekla je majci da joj Had strasno nedostaje i da ce otici kod njega na neko vrijeme, pa ce se opet vratiti njoj.Tako je i bilo. Otada je Persefona stalno isla tamo-amo, a stari Grci su vjerovali da se upravo zbog toga smijenjuju godisnja doba: proljece, ljeto i rana jesen kada sve raste, buja, cvjeta i daje plodove, i kasna jesen i zima, kada sve na zemlji zamire, ali su Had i Persefona u podzemnom svijetu sigurno sretni.
Kako je Atena dobila ime
Mora se na pocetku reci da Atenjani, u vrijeme kada ih je zadesila iznenadna sreca, uopce jos nisu bili Atenjani nego, valjda, Kekropljani ili tako nekako. Grad koji se danas zove Atena zvao se, prema legendi, Kekropija, jer ga je sagradio Kekrop, polucovjek-polubog, poznat jos i po tome sto je imao zmajev rep.
Dodje tako Kekrop jednog dana na planinu Olimp, sjediste bogova, da se pozali najmocnijem, vrhovnom bogu, Zeusu, kako je htio da svom novo sagradjenom gradu potrazi zastitnika medju bogovima, ali su se bogovi oko toga posvadjali. Najzesca svadja izbila je izmedju Atene, bozice mudrosti i ratnickih vjestina i Posejdona, boga morskih voda. E, sad se Zeus duboko zamisli i smisli da je najbolje da Kekropu prepusti da sam izabere. Kekrop, kao mudar vladar, predlozi slijedece: neka svaki kandidat za zastitnika njegovog lijepog grada iznese darove, pa ce onom ciji dar gradu i zemlji bude korisniji, pripasti cast da grad bude nazvan njegovim imenom. I Posejdon i Atena su ovo odusevljeno prihvatili jer je, naravno, svatko od njih bio ubijedjen da ce bas njegov dar biti taj koji ce Kekropa i njegove sugradjane oboriti s nogu. Atenjane je, kao što je bilo lako pogoditi, usrecila bozica Atena, i to tako sto im je poklonila jedno malo, kvrgavo drvce sivozelenog lisca. Drvce je, meðutim, pravilo lijepu hladovinu koja je postajala sve veca kako je ono raslo a, što je najvaznije, radjalo je male zelene plodove koji ne samo da su bili ukusni za jelo nego se iz njih moglo cijediti mirisno i hranljivo ulje. Atenjani su se, dakle, opredijelili za naizgled skroman, ali zato veoma praktican poklon, mada ih je Posejdonov dar u prvi mah mnogo vise odusevio. Posejdon je udarcem trozupca o stijenu uèinio da iz nje potekne voda. Atenjani su, onako ozednjeli pod Suncem, okusili prve gutljaje i shvatili da je voda-SLANA.
HADOVA RACUNICA/ nastanak godisnjih doba
HAD bio gospodar mracnog podzemnog svijeta, carstva mrtvih. No, kako ni bogovi nisu od kamena, Hadu se, eto, desilo da se zaljubi. Izabranica njegovog srca bila je prelijepa Persefona, kcerka bozice Demetre,zastitnice bilja i zemljoradnje. HAD, naravno, nije bio vican udvaranju pa je Persefonu naprosto oteo i odveo je sa sobom u podzemni svijet.
Demetra,i zbezumljena od boli i brige, dugo je lutala trazeci svoju kcerku, a kada je saznala da je oteta, toliko se naljutila da je Zemlju kaznila strasnom kaznom: sve biljke su prestale da rastu i radjaju plodove, tako je zaprijetila sveopcta glad i smrt. Onda je mocni Zeus naredio Hadu da Persefonu vrati majci. Had je medjutim, toliko volio svoju zenu da niposto nije htio da se rastane od nje, ali o Zeusovo naredjenje ni on se nije smio oglusiti. I onda je smislio rjesenje kojim su, donekle, bili zadovoljni svi: i on, i Persefona, i Demetra. Posto sa Zeusom nije bilo sale, HAD je morao poslusati i Persefonu vrati majci. Ipak, posto ni sam nije htio ostati bez nje, posluzio se malim trikom: dao joj je da pojede jedan plod sipka, za koji se vjerovalo da strahovito pojacava ljubav zene prema muzu i poslao je natrag, u gornji svijet. I Persefona i njena majka Demetra bile su presretne, a na Zemlji je sve ponovo ozivjelo: biljke su listale, cvjetale, rasle i davale plodove, a zivot je nastavio da tece kao i ranije. Ipak, poslije nekog vremena, Persefona je pocela tugovati za mužem koga je, eto, ostavila samog i tuznog u mracnom i hladnom carstvu mrtvih. Konacno, rekla je majci da joj Had strasno nedostaje i da ce otici kod njega na neko vrijeme, pa ce se opet vratiti njoj.Tako je i bilo. Otada je Persefona stalno isla tamo-amo, a stari Grci su vjerovali da se upravo zbog toga smijenjuju godisnja doba: proljece, ljeto i rana jesen kada sve raste, buja, cvjeta i daje plodove, i kasna jesen i zima, kada sve na zemlji zamire, ali su Had i Persefona u podzemnom svijetu sigurno sretni.
Admin- Pol : Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Re: Grcka istorija i mitologija
od Admin Sub 14 Jun 2008 - 5:28
PANDORINA KUTIJA
Kako je Zeus kaznio ljudski rod
Zeus,vrhovni gospodar cijelog svijeta, nije bio taj koji je stvorio ljude.Tvorac ljudskog roda bio je Prometej, moæni Titan koji je Zeusu u nevolji pomogao da zagospodari svijetom. Zato se Zeus, i pored svoje moæi, pomalo plašio i Prometeja i ljudi. Zeus je tek toliko da se zna ko je gazda kaznio ljudski rod jednim strasnim lukavstvom.
Najprije je svom sinu Hefestu, majstoru svih zanata, naredio da nacini djevojku ljepsu od svih. Zatim je sazvao ostale bogove i naredio im da djevojku obdare svim darovima.Tako joj je Hera udahnula zelju za sretnim brakom i darovala joj prekrasne haljine i nakit, Ateni, koja je imala udjela u Prometejevom stvaranju covjeka, cijela ta Zevsova namjera nije bila bas sasvim po volji pa je djevojci, umjesto mudrosti, usadila lukavost i mrznju; Hermes ju je obdario podmuklim i laskavim govorom, darom za laganje i spletkarenje i ljubavlju prema ogovaranju; najzad, Afrodita, bozica ljubavi, obdarila je djevojku zavodljivoscu i neodoljivom privlacnoscu.
Posto su je bogovi tako bogato darovali, Zeus joj dade ime Pandora ("obdarena svim darovima") i, kao svoj poklon, dade joj cvrsto zatvorenu kutiju od srebra i zlata pa reèe: "Pazi dobro, ne otvaraj je dok ne doðeš meðu ljude!" Pod cvrsto zatvorenim poklopcem Pandorine kutije nalazilo se sve najstrasnije što se moze zamisliti: bolesti, poplave, suše, pozari, zemljotresi, glad i neimastina, mrznja i zavist medju ljudima, bol, tuga i jad. Pandora to, doduse, nije znala, ali je ipak sprovela u djelo strasnu Zeusovu namjeru.
Kad joj je dao kutiju ,Zeus ju je poslao medju ljude i to pravo u zagrljaj Prometejevom bratu Epimeteju. I, kako rece pjesnik, za minutu ili nesto vise, njih se dvoje ludo zaljubise...pa vec koliko sutradan napravise veliku svadbu. Poslije vjenèanja,meðu poklonima ugleda Pandora svoju vec skoro zaboravljenu kutiju. Rece muzu da je kutiju dobila od Zeusa i predlozi mu da zajedno pogledaju sto je unutra, ali je Epimetej zelio da ipak sacekaju njegovog brata. Posto Prometej nikako nije dolazio, radoznalost nadvlada Pandoru, te ona sama otvori tajanstvenu kutiju.
Vidjevsi kako iz kutije kuljaju napolje sva zla ovog svijeta i ogromnom se brzinom sire medju ljudima, Pandora se silno uplasi i zalupi poklopac! Time je, nazalost, ucinila i vise nego sto je Zeus zamislio. On je, naime, na samo dno kutije stavio NADU, da ljude utjesi kad im bude najteze! Pogodjeni silnim nevoljama, a bez tracka nade (koja je ostala cvrsto zatvorena pod poklopcem Pandorine kutije), ljudi su bili potpuno bespomocni i ponovo prepusteni na milost i nemilost Zeusu i drugim olimpskim bogovima. "A to je upravo ono što sam i htio!" mislio je zadovoljno Zeus,gledajuci kako se prema Olimpu uzdize dim sa mnogobrojnih zrtvenika koje su ljudi palili da umilostive mocne gospodare-Bogove
MIT o SIZIFU
Najtezi posao na svijetu
Kao sto je veæ poznato Zeus nije volio da mu se bilo tko suprotstavlja-ni bogovi a jos manje ljudi. Onaj koji je to najvise osjetio na svojoj kozi bio je Sizif, lukavi gospodar grada Korinta. Ono sto Zeus nikako nije mogao da mu oprosti bilo je to sto se, jednom za njega naroèito nezgodnom prilikom, Sizif pokazao kao prava tuzibaba: kada je Zeus oteo Eginu, kcerku rijecnog boga Azopa, Sizif je smjesta otrcao i tuzio ga njenom ocu. Zeus mu je odmah poslao Tanatosa, boga smrti, da ga vodi u podzemni svijet. Sizif je naredio svojoj zeni da ne prinosi posmrtnu zrtvu za njega. Kad su se bogovi zbog toga naljutili, Sizif ih je ubijedio da ga posalju da opomene zenu na red. Ali kad je stigao kuci vise nije htio da se vrati pa su bogovi po njega opet poslali boga Tantosa. Zeus ga je zbog toga kaznio strasnom kaznom: morao je da gura veliki kamen uz brdo i taman kad bi se priblizio vrhu kamen bi se skotrljao u podnozje. Sizif ga je morao opet gurati uz brdo i tako stalno iznova za vjecna vremena. Otuda se za posao koji je mukotrpan i tezak, a ne daje nikakve rezultate kaze SIZIFOV POSAO.
ORFEJ i EURIDIKA
Najtuznija ljubavna prica
Orfej je bio najveci pjevac na cijelom svijetu. Svirao je na liri, instrumentu koji mu je darovao bog Apolon. Kad bi on pjevao i svirao svi bi dolazili da ga slusaju: i ptice, i ribe, i zvijeri iz sume. Orfej je zivio sretno, u velikoj ljubavi sa svojom zenom Euridikom. Ali, jednoga dana Euridiku ujede zmija i ona umre.
U velikom bolu Orfej je pjevao tako tuzno da je cijela priroda tugovala s njim.Tada se Orfej upustio u strasan pothvat: sisao je u podzemni svijet i tamo, pred bogom Hadom i njegovom zenom Persefonom, zasvirao i zapjevao o svojoj ljubavi prema Euridiki i bolu zbog njene smrti. Njegova pjesma je bila tako tuzna da su i sjeni mrtvih zaplakali, a bogovi su se smilovali i dozvolili mu da povede Euridiku u gornji svijet. Postojao je samo jedan uvjet: uspjet ce izvesti Euridiku samo ako se nijednom ne osvrne a ako to ucini Euridika ce zauvijek ostati u podzemnom svijetu.
Orfej je sretan krenuo ka izlazu iz carstva mrtvih. Oko njega je bila tama i grobna tisina. U silnoj zelji da vidi ide li Euridika za njim Orfej je zaboravio na upozorenje bogova i osvrnuo se. Euridika je u tom trenutku nestala zauvijek u beskrajnoj tami podzemnog svijeta.
Kako je Zeus kaznio ljudski rod
Zeus,vrhovni gospodar cijelog svijeta, nije bio taj koji je stvorio ljude.Tvorac ljudskog roda bio je Prometej, moæni Titan koji je Zeusu u nevolji pomogao da zagospodari svijetom. Zato se Zeus, i pored svoje moæi, pomalo plašio i Prometeja i ljudi. Zeus je tek toliko da se zna ko je gazda kaznio ljudski rod jednim strasnim lukavstvom.
Najprije je svom sinu Hefestu, majstoru svih zanata, naredio da nacini djevojku ljepsu od svih. Zatim je sazvao ostale bogove i naredio im da djevojku obdare svim darovima.Tako joj je Hera udahnula zelju za sretnim brakom i darovala joj prekrasne haljine i nakit, Ateni, koja je imala udjela u Prometejevom stvaranju covjeka, cijela ta Zevsova namjera nije bila bas sasvim po volji pa je djevojci, umjesto mudrosti, usadila lukavost i mrznju; Hermes ju je obdario podmuklim i laskavim govorom, darom za laganje i spletkarenje i ljubavlju prema ogovaranju; najzad, Afrodita, bozica ljubavi, obdarila je djevojku zavodljivoscu i neodoljivom privlacnoscu.
Posto su je bogovi tako bogato darovali, Zeus joj dade ime Pandora ("obdarena svim darovima") i, kao svoj poklon, dade joj cvrsto zatvorenu kutiju od srebra i zlata pa reèe: "Pazi dobro, ne otvaraj je dok ne doðeš meðu ljude!" Pod cvrsto zatvorenim poklopcem Pandorine kutije nalazilo se sve najstrasnije što se moze zamisliti: bolesti, poplave, suše, pozari, zemljotresi, glad i neimastina, mrznja i zavist medju ljudima, bol, tuga i jad. Pandora to, doduse, nije znala, ali je ipak sprovela u djelo strasnu Zeusovu namjeru.
Kad joj je dao kutiju ,Zeus ju je poslao medju ljude i to pravo u zagrljaj Prometejevom bratu Epimeteju. I, kako rece pjesnik, za minutu ili nesto vise, njih se dvoje ludo zaljubise...pa vec koliko sutradan napravise veliku svadbu. Poslije vjenèanja,meðu poklonima ugleda Pandora svoju vec skoro zaboravljenu kutiju. Rece muzu da je kutiju dobila od Zeusa i predlozi mu da zajedno pogledaju sto je unutra, ali je Epimetej zelio da ipak sacekaju njegovog brata. Posto Prometej nikako nije dolazio, radoznalost nadvlada Pandoru, te ona sama otvori tajanstvenu kutiju.
Vidjevsi kako iz kutije kuljaju napolje sva zla ovog svijeta i ogromnom se brzinom sire medju ljudima, Pandora se silno uplasi i zalupi poklopac! Time je, nazalost, ucinila i vise nego sto je Zeus zamislio. On je, naime, na samo dno kutije stavio NADU, da ljude utjesi kad im bude najteze! Pogodjeni silnim nevoljama, a bez tracka nade (koja je ostala cvrsto zatvorena pod poklopcem Pandorine kutije), ljudi su bili potpuno bespomocni i ponovo prepusteni na milost i nemilost Zeusu i drugim olimpskim bogovima. "A to je upravo ono što sam i htio!" mislio je zadovoljno Zeus,gledajuci kako se prema Olimpu uzdize dim sa mnogobrojnih zrtvenika koje su ljudi palili da umilostive mocne gospodare-Bogove
MIT o SIZIFU
Najtezi posao na svijetu
Kao sto je veæ poznato Zeus nije volio da mu se bilo tko suprotstavlja-ni bogovi a jos manje ljudi. Onaj koji je to najvise osjetio na svojoj kozi bio je Sizif, lukavi gospodar grada Korinta. Ono sto Zeus nikako nije mogao da mu oprosti bilo je to sto se, jednom za njega naroèito nezgodnom prilikom, Sizif pokazao kao prava tuzibaba: kada je Zeus oteo Eginu, kcerku rijecnog boga Azopa, Sizif je smjesta otrcao i tuzio ga njenom ocu. Zeus mu je odmah poslao Tanatosa, boga smrti, da ga vodi u podzemni svijet. Sizif je naredio svojoj zeni da ne prinosi posmrtnu zrtvu za njega. Kad su se bogovi zbog toga naljutili, Sizif ih je ubijedio da ga posalju da opomene zenu na red. Ali kad je stigao kuci vise nije htio da se vrati pa su bogovi po njega opet poslali boga Tantosa. Zeus ga je zbog toga kaznio strasnom kaznom: morao je da gura veliki kamen uz brdo i taman kad bi se priblizio vrhu kamen bi se skotrljao u podnozje. Sizif ga je morao opet gurati uz brdo i tako stalno iznova za vjecna vremena. Otuda se za posao koji je mukotrpan i tezak, a ne daje nikakve rezultate kaze SIZIFOV POSAO.
ORFEJ i EURIDIKA
Najtuznija ljubavna prica
Orfej je bio najveci pjevac na cijelom svijetu. Svirao je na liri, instrumentu koji mu je darovao bog Apolon. Kad bi on pjevao i svirao svi bi dolazili da ga slusaju: i ptice, i ribe, i zvijeri iz sume. Orfej je zivio sretno, u velikoj ljubavi sa svojom zenom Euridikom. Ali, jednoga dana Euridiku ujede zmija i ona umre.
U velikom bolu Orfej je pjevao tako tuzno da je cijela priroda tugovala s njim.Tada se Orfej upustio u strasan pothvat: sisao je u podzemni svijet i tamo, pred bogom Hadom i njegovom zenom Persefonom, zasvirao i zapjevao o svojoj ljubavi prema Euridiki i bolu zbog njene smrti. Njegova pjesma je bila tako tuzna da su i sjeni mrtvih zaplakali, a bogovi su se smilovali i dozvolili mu da povede Euridiku u gornji svijet. Postojao je samo jedan uvjet: uspjet ce izvesti Euridiku samo ako se nijednom ne osvrne a ako to ucini Euridika ce zauvijek ostati u podzemnom svijetu.
Orfej je sretan krenuo ka izlazu iz carstva mrtvih. Oko njega je bila tama i grobna tisina. U silnoj zelji da vidi ide li Euridika za njim Orfej je zaboravio na upozorenje bogova i osvrnuo se. Euridika je u tom trenutku nestala zauvijek u beskrajnoj tami podzemnog svijeta.
Admin- Pol : Godina : 37
Zodijak :
Broj poruka : 12371
Poena : 6910
Reputacija : 12
Datum upisa : 11.06.2008
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Sre 24 Jun 2009 - 23:54
Могао би се и овај текст сместити у тему "историјске лажи"али пошто се ради о теми Grcka istorija i mitologija нека остане у тој теми.
0 ДРЖАВИ
"Стари Грци никад нису били у стању да остваре велику државу ни нацију. То је најпре зато што су велику државу сматрали азијским типом монархије, налик на огромно персијско царство где се нико међу собом није разумевао, и због чега је пропало; а о грчкој нацији није могло бити говора у земљама где су били већина робови које нису сматрали људима.
Платонова идеја о држави, то је полис са 5040 становника, који на челу има филозофа, а где су заједничке жене и имања. Број житеља не сме никад прећи горњу цифру, и зато је било дозвољено да се новорођена деца изложе и напусте ако запрети опасност од претераног прираста.
Ово је држава без грађанске слободе, без имања и породице, чији је циљ само усавршавање духа и улепшавање тела, а где је сва власт у рукама мудраца који је сасвим природно, тиранин. Тек Аристотел тражи социјалне законе. Диоген и Кратет, киници, одричу чак и државу и отаџбину, и називљу себе грађанима космоса. Али је интересантно да је Атина, у своје најбоље векове, била демократија у којој је краљ, архонт, био више церемонијална личност која се губила у животу и историји иза правих шефова државе, а то су шефови двеју партија, народне и аристократске." ЈОВАН ДУЧИЋ
0 ДРЖАВИ
"Стари Грци никад нису били у стању да остваре велику државу ни нацију. То је најпре зато што су велику државу сматрали азијским типом монархије, налик на огромно персијско царство где се нико међу собом није разумевао, и због чега је пропало; а о грчкој нацији није могло бити говора у земљама где су били већина робови које нису сматрали људима.
Платонова идеја о држави, то је полис са 5040 становника, који на челу има филозофа, а где су заједничке жене и имања. Број житеља не сме никад прећи горњу цифру, и зато је било дозвољено да се новорођена деца изложе и напусте ако запрети опасност од претераног прираста.
Ово је држава без грађанске слободе, без имања и породице, чији је циљ само усавршавање духа и улепшавање тела, а где је сва власт у рукама мудраца који је сасвим природно, тиранин. Тек Аристотел тражи социјалне законе. Диоген и Кратет, киници, одричу чак и државу и отаџбину, и називљу себе грађанима космоса. Али је интересантно да је Атина, у своје најбоље векове, била демократија у којој је краљ, архонт, био више церемонијална личност која се губила у животу и историји иза правих шефова државе, а то су шефови двеју партија, народне и аристократске." ЈОВАН ДУЧИЋ
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Sre 24 Jun 2009 - 23:55
Грци нису ништа друго до остатци војених чорда асијрских. које су се, као и Рамзисе у Италији, смешале са српским племенима живећим ту, а тако исто и остатци војених трупа Рамзесових, или Сезостриса II. египатског цара.
Међутни, и ако ће бити и сувише ларме, навешћемо , да се сви данашњи цигани, ван тако званих Гурбета, или монголских цигана , зову "Фараонима", да им је језик сродан с грчким и да они Грке и данас зову Фараонима и својим рођацима.
Кад се језик и остало, овог врло важног, а ни најмање неиспитавог и неизученог народа, проучи, онда ће се млоге ствари одкрити о којима нисмо ни сањали.
Навод наш тврди још и сам Иродот, који вели да је очима својим гледао статује поднгнуте Рамзесом. Ево његових речи из Вебера Г. стр. 128. "Од млогих по-дигнутнх споменика, у разним покореним државама, Сезострисом већи део већ несуштаствује. У Сирској Палестињи - а то је баш око Еврејског првог населења у "Објетованој земљи," ја сам сам собом видио неке са писменима - јероглифима - и женским удовима. А у Јанији -баш где су Грци - налазе се два изображења тога мужа, која су изсечена на литицама, и то крај пута, идући из ефеске провинције у Фокеју и из Сарда идући у Смирну. На оба места изсечен је човек од 6 педљи, држећи у десној руци копље, а у левој лук. Сво остало оружје и у једног и другог је једно и исто египатскога и етиопскога происхођења. Од једног рамена к другом, преко прсију, иду египатска света писмена која значе: "Ја сам покорио собственим рукама ову страну". Ми смо још раније казали, да су се Грци настанили у српским земљама, као војници и војене страже семитске и етиопске расе и да су као такови морали састајати се из разних народа, који су управљани једним језиком изпочетка и то на 2100 год. пре Христа асириским, а после од 1445 па даље опет етиопским. Казали смо да никада нити су били, нити су сасављали масе какве огромне и да им број душа никада није био велики, као и да никада и ништа нису раднли, но готово урађено од робова јели и трошили. Тако исто навели смо и да су се борили међу се баш зато што су се састајалн из првобитних војника припадајућих разним народима, па као такви и језик су асијрски и етиопски разно произносили и изговарали.
Ово нам сведочи све оно што ћемо доле навести. Тако дакле сама њихова паметарница сведочи, да су се досељавали разни народи и да су ови састављали одјелне насеобине из којих су постали Елини. Ово им населење баш и пада у године које ми стављамо, као остацима војника горепоменута два народа и две државе.
Зна се да им је, по њнховом причању, највећи део народа населио из Египта Кекроис и Данај, од којих је први основао Атину, а други Аргос. .....
Међутни, и ако ће бити и сувише ларме, навешћемо , да се сви данашњи цигани, ван тако званих Гурбета, или монголских цигана , зову "Фараонима", да им је језик сродан с грчким и да они Грке и данас зову Фараонима и својим рођацима.
Кад се језик и остало, овог врло важног, а ни најмање неиспитавог и неизученог народа, проучи, онда ће се млоге ствари одкрити о којима нисмо ни сањали.
Навод наш тврди још и сам Иродот, који вели да је очима својим гледао статује поднгнуте Рамзесом. Ево његових речи из Вебера Г. стр. 128. "Од млогих по-дигнутнх споменика, у разним покореним државама, Сезострисом већи део већ несуштаствује. У Сирској Палестињи - а то је баш око Еврејског првог населења у "Објетованој земљи," ја сам сам собом видио неке са писменима - јероглифима - и женским удовима. А у Јанији -баш где су Грци - налазе се два изображења тога мужа, која су изсечена на литицама, и то крај пута, идући из ефеске провинције у Фокеју и из Сарда идући у Смирну. На оба места изсечен је човек од 6 педљи, држећи у десној руци копље, а у левој лук. Сво остало оружје и у једног и другог је једно и исто египатскога и етиопскога происхођења. Од једног рамена к другом, преко прсију, иду египатска света писмена која значе: "Ја сам покорио собственим рукама ову страну". Ми смо још раније казали, да су се Грци настанили у српским земљама, као војници и војене страже семитске и етиопске расе и да су као такови морали састајати се из разних народа, који су управљани једним језиком изпочетка и то на 2100 год. пре Христа асириским, а после од 1445 па даље опет етиопским. Казали смо да никада нити су били, нити су сасављали масе какве огромне и да им број душа никада није био велики, као и да никада и ништа нису раднли, но готово урађено од робова јели и трошили. Тако исто навели смо и да су се борили међу се баш зато што су се састајалн из првобитних војника припадајућих разним народима, па као такви и језик су асијрски и етиопски разно произносили и изговарали.
Ово нам сведочи све оно што ћемо доле навести. Тако дакле сама њихова паметарница сведочи, да су се досељавали разни народи и да су ови састављали одјелне насеобине из којих су постали Елини. Ово им населење баш и пада у године које ми стављамо, као остацима војника горепоменута два народа и две државе.
Зна се да им је, по њнховом причању, највећи део народа населио из Египта Кекроис и Данај, од којих је први основао Атину, а други Аргос. .....
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Sre 24 Jun 2009 - 23:58
Кекроис и Данај, од којих је први основао Атину, а други Аргос.
Кадм Финикијанин основао је Тиву, а Пелопс им је дошао нз Фригије и потомци његови смешавши се са потомцима египатским од Данаја, основали су силне државнце Пелопонеске, међу којима прву улогу игра Шпарта. С тога су се Аргос и Шпарта дуго поштовали као главе свију грчких земаља. У томе се опет несмемо сумњати да ови дошљаци нису знали млоге фокусе, комедије, и остало. Самооснивање грчких храмова њихових богова и остало није ништа друго до чиста египатска или етиопска ствар као и постанак најзнатнијег храма њиховог окојем се прича ово у овој басни; "да је црна голубица слетила са египатских храмова у Тивама и долетела у Епирски Тесирот, стала на грм, или дуб, проговорила човечијим гласом, да ваља направити храм Јупитеру, а житељи Додона покорили се тој божјој вољи, и нанравили храм" ..... Имена Тива и тамо и амо, јупитера тивских , једнаких обичаја. закона, државнпх устројства, празновања итд. које је све наученим људима познато, а нашу ствар већ и сувише даказују.
Но нама за сада није толико стало до знања о једнакости Грка н Етиопћана, колико до тога, да знамо у најкраћим цртама какви су били?
Ко о горњем сумња, нека противно каже, па ће мо му целе томове о томе написати. Описујући разбоје, којесу вазда Грци чинили, нападајући и грабећи све прибрежне народе п узимајућн морепловство у место свезе и одшошаја међу собом и разноплеменим народима не за благостања и укупни напредак свију, но за себична и гадна пљачкања, отимања, разбојништва итд. које им све и сам Тукидид правда са речима: "таква дјела служе у част" - разуме се онима који их раде. Тако су они једни другима у име данка обвезивали се плаћати, међу осталима, и данак састојећи се у лепој мушкој и женској деци, као што су Атињани Крићанима, што сведочи ово: "Тада је потомцима Кеопсовим заповеђено ужасно дело! сваке године давати данак у седам младића."
Но ово није био такав ужасан терет за господу атинску, за потомке етиопске, јер је он плаћан робовима, који су били из покорених племена.
Кадм Финикијанин основао је Тиву, а Пелопс им је дошао нз Фригије и потомци његови смешавши се са потомцима египатским од Данаја, основали су силне државнце Пелопонеске, међу којима прву улогу игра Шпарта. С тога су се Аргос и Шпарта дуго поштовали као главе свију грчких земаља. У томе се опет несмемо сумњати да ови дошљаци нису знали млоге фокусе, комедије, и остало. Самооснивање грчких храмова њихових богова и остало није ништа друго до чиста египатска или етиопска ствар као и постанак најзнатнијег храма њиховог окојем се прича ово у овој басни; "да је црна голубица слетила са египатских храмова у Тивама и долетела у Епирски Тесирот, стала на грм, или дуб, проговорила човечијим гласом, да ваља направити храм Јупитеру, а житељи Додона покорили се тој божјој вољи, и нанравили храм" ..... Имена Тива и тамо и амо, јупитера тивских , једнаких обичаја. закона, државнпх устројства, празновања итд. које је све наученим људима познато, а нашу ствар већ и сувише даказују.
Но нама за сада није толико стало до знања о једнакости Грка н Етиопћана, колико до тога, да знамо у најкраћим цртама какви су били?
Ко о горњем сумња, нека противно каже, па ће мо му целе томове о томе написати. Описујући разбоје, којесу вазда Грци чинили, нападајући и грабећи све прибрежне народе п узимајућн морепловство у место свезе и одшошаја међу собом и разноплеменим народима не за благостања и укупни напредак свију, но за себична и гадна пљачкања, отимања, разбојништва итд. које им све и сам Тукидид правда са речима: "таква дјела служе у част" - разуме се онима који их раде. Тако су они једни другима у име данка обвезивали се плаћати, међу осталима, и данак састојећи се у лепој мушкој и женској деци, као што су Атињани Крићанима, што сведочи ово: "Тада је потомцима Кеопсовим заповеђено ужасно дело! сваке године давати данак у седам младића."
Но ово није био такав ужасан терет за господу атинску, за потомке етиопске, јер је он плаћан робовима, који су били из покорених племена.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:02
Даље им се виде нарави и из овога: "Ова ужасна љубав к бику и подло подтурена ПазиФа." Подобне гадости чинили су вавек Грци. Тако је њихов цар Тантал најгадније и најнечовечније обезчастио прекрасног Тројанског младића Анимеда а кад је жена праунука овог варвара цара Менелаја прекрасна Јелена побегда за тројанског царевића , они су подигли војну, војевали, под видом да освете прекрасну царицу Једену, равно 10. год. разорили Троју и покорили под своју власт сва српска племена живећа у М. Азији. Но при повратку својим кућама, рођена су им браћа ове попалила , имања разграбила итд. - види Гиљферд. I. п.стр. 65 - Молитве својим боговима, који пију, једу, љубе се, бију се, чупају и све раде, па и краду један другога жене и наложнице, и којих број по Гезиоду прелази више од 30.000 - бивају само онда, кад: "Молимо се боговима , када падамо у несрећу и кад се ненадамо спасењу."
Тако су се Шпартанци заклели, као што Страбон каже: " заклевши се невратити се дома, докле или не истребе све Месињане, или сама неизгину." ....
А шта је са туђинима, варварима рађено, кад је се овако радило са својим рођеном браћом ? Ди би увеличала што више своје худо и мало насељење, састајаће се само из 30.000 душа, тако звана Шпартанска држава, допустио јој је савете, да могу младићи облежати туђе жене, те се деца одтуд рођена прозову Партеније: т. ј. син рођен од матере, која ступајући у брак није била девојка. - Ето тако су им и име и своју вештину избичкали !
У Шпартанаца , као и у других елинских, или грчких племена, лоповлуци, разбојнишства итд. не само да нису кажњавани него су шта више и награђивани , као и у Египћана.
По закону Ликурговом казнио је се онај код ког је нађена ствар , а не онај који је исту украо.
Основ морала види се из закона земље какве.... У Римљана и Грка тек су Валенс Валенцинијан и Грацијан узаконили, да родитељи несмеду убијати своју децу. Од оца је зависило избацити новорођеног сина иза прага свог станишта, и своје земље, или га одраслог продати коме хоће и пошто хоће.
Шпартанци су слабу , нејачку џораву или ма у чему нездраву децу одма убијали, а Философи грчки проповедили су, да ваља и у утробама убијати децу, ако их се више но што треба зачети.
Тако да наведемо саме речи Платонове Политике у књизи 5 § 9. а по Лондонском издаљу: "И тако рођену децу примају зато одређени начелници из мушкиња, или женскиња, или и из оба пола, јер морају опште дужности бити у оба. Добру децу , како ми се чини , нека носе у васпитателни дом дојкињама , које живе у оделним деловима вароши. Децу од хрђавијих, и ако се потреви какво слабо, нека их сакрију у какво тајно место како треба"
Тако су се Шпартанци заклели, као што Страбон каже: " заклевши се невратити се дома, докле или не истребе све Месињане, или сама неизгину." ....
А шта је са туђинима, варварима рађено, кад је се овако радило са својим рођеном браћом ? Ди би увеличала што више своје худо и мало насељење, састајаће се само из 30.000 душа, тако звана Шпартанска држава, допустио јој је савете, да могу младићи облежати туђе жене, те се деца одтуд рођена прозову Партеније: т. ј. син рођен од матере, која ступајући у брак није била девојка. - Ето тако су им и име и своју вештину избичкали !
У Шпартанаца , као и у других елинских, или грчких племена, лоповлуци, разбојнишства итд. не само да нису кажњавани него су шта више и награђивани , као и у Египћана.
По закону Ликурговом казнио је се онај код ког је нађена ствар , а не онај који је исту украо.
Основ морала види се из закона земље какве.... У Римљана и Грка тек су Валенс Валенцинијан и Грацијан узаконили, да родитељи несмеду убијати своју децу. Од оца је зависило избацити новорођеног сина иза прага свог станишта, и своје земље, или га одраслог продати коме хоће и пошто хоће.
Шпартанци су слабу , нејачку џораву или ма у чему нездраву децу одма убијали, а Философи грчки проповедили су, да ваља и у утробама убијати децу, ако их се више но што треба зачети.
Тако да наведемо саме речи Платонове Политике у књизи 5 § 9. а по Лондонском издаљу: "И тако рођену децу примају зато одређени начелници из мушкиња, или женскиња, или и из оба пола, јер морају опште дужности бити у оба. Добру децу , како ми се чини , нека носе у васпитателни дом дојкињама , које живе у оделним деловима вароши. Децу од хрђавијих, и ако се потреви какво слабо, нека их сакрију у какво тајно место како треба"
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:04
У Аристотеловој нолитици 7. к. гл. 16 стоји опет ово: " што се тиче одгоја и одбацивања новорођених, нек је закон, да се не подиже ни једно дете ма у чему сакато или накажен
Тако и на рачун млоштва деце, ако уређење народно незабрањује, треба бацати новорођену; јер број новорођених мора бит тачно одређен. А ако се зачеде преко одређеног броја, ваља их пре убијати, но што се роде."
Грци су и простодушне и поштене Парсе научили содомији, или педерастијн, вели Ксенафонт....
Одрасла девојка налази своје удовољство у томе, да би могла примити увијотине Јоњана, и од тог узраста мисли на против јестаствену љубав....
Докле је разврат долазио ових остатака асијрских и етиопскнх војника јасно се вида и из овога: што је Харидем управљач Атине, при свакој својој услузи учињеној држави захтевао, да му република изда прекрасног младића маћедонског, који је ту био као роб!
Македонски цар Филип сву је Грчку освојио не силом но подкупом, као што се види из овога: раздавши млоги новац онима који су што важили у градовима, добио је тим предаваоце својих собствених, отаџбива или: - Било је, не само у појединих Грка, него у свију млого издајника, људи среброљубаца, непријатеља богова и људи, каквих нико не памти.....
Но негледајући на све то, ти су исти људи били у стању назвати сина тога Филипа, који их подкупљиваше богом и признати га баш за правог бога н сина Јупитерова и то онда кад и један Инђианац , по Аријан: УП 1. 8. -- пресрете са овим речима: " Ти си такви исти човек Адександре, као и ми сви остали само стом разликом што си оставио своју отаџбину, јуриш у туђе далеке земље да нарушаваш обшти мир и да дајеш млого посла и себи и другима!"
Грци никад нису били овако простосрдачни и искрени, т. ј. нису никад имали оволике моралне снаге, што сведочи ово: "Кад је се пронео глас а смрти великог Адександра(отрован је), Дионисије управник Понтијске Хераклије од радости је пао у несвест и подигао богињи радости кумир. А у сенату Атинском оратор Демадид рече: „То није истина. Да је Александар одиста умро сва би се васиона испунила ужасним смрадом од његове трупине" Није ли дакле умесно један латински песник Тимео Данаос, за своју браћу Грке, рекао : "Бојим се Грка и кад ме обдарују."
Ми од наше стране нећемо више казати, ни речице о старим Грцима, а ево нека о њима кажу преводи осталих писалаца.
Тако и на рачун млоштва деце, ако уређење народно незабрањује, треба бацати новорођену; јер број новорођених мора бит тачно одређен. А ако се зачеде преко одређеног броја, ваља их пре убијати, но што се роде."
Грци су и простодушне и поштене Парсе научили содомији, или педерастијн, вели Ксенафонт....
Одрасла девојка налази своје удовољство у томе, да би могла примити увијотине Јоњана, и од тог узраста мисли на против јестаствену љубав....
Докле је разврат долазио ових остатака асијрских и етиопскнх војника јасно се вида и из овога: што је Харидем управљач Атине, при свакој својој услузи учињеној држави захтевао, да му република изда прекрасног младића маћедонског, који је ту био као роб!
Македонски цар Филип сву је Грчку освојио не силом но подкупом, као што се види из овога: раздавши млоги новац онима који су што важили у градовима, добио је тим предаваоце својих собствених, отаџбива или: - Било је, не само у појединих Грка, него у свију млого издајника, људи среброљубаца, непријатеља богова и људи, каквих нико не памти.....
Но негледајући на све то, ти су исти људи били у стању назвати сина тога Филипа, који их подкупљиваше богом и признати га баш за правог бога н сина Јупитерова и то онда кад и један Инђианац , по Аријан: УП 1. 8. -- пресрете са овим речима: " Ти си такви исти човек Адександре, као и ми сви остали само стом разликом што си оставио своју отаџбину, јуриш у туђе далеке земље да нарушаваш обшти мир и да дајеш млого посла и себи и другима!"
Грци никад нису били овако простосрдачни и искрени, т. ј. нису никад имали оволике моралне снаге, што сведочи ово: "Кад је се пронео глас а смрти великог Адександра(отрован је), Дионисије управник Понтијске Хераклије од радости је пао у несвест и подигао богињи радости кумир. А у сенату Атинском оратор Демадид рече: „То није истина. Да је Александар одиста умро сва би се васиона испунила ужасним смрадом од његове трупине" Није ли дакле умесно један латински песник Тимео Данаос, за своју браћу Грке, рекао : "Бојим се Грка и кад ме обдарују."
Ми од наше стране нећемо више казати, ни речице о старим Грцима, а ево нека о њима кажу преводи осталих писалаца.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:05
Тако у Черткову "Рашка племена насељавају Малу Азију" налазимо ово: "Међу свим непријатељским народима Грци, вечни бунтовницн и зликовци , највише су зла чинили српским - рашким племенима свуда, а нарочито у Малој Азији. Јелини размложени по својим градовима вечно подстакивани својим варошким телалима а неимајући шта јести, јер се никад ннсу занимали са земљоделијем, морали су тражити у разбојништвима средства за живот.
Онаква разбојничка преселења главно су смерала на то да нађу где год какав комадић земље поудаљенији од места оног града из кога су , у коме би се могло ситном трговином и вечним нападање и робљењем "варварских" - српских - племена као и продајом ових, господски живети.
Елини су увек земљеделије презирали и као таково презрено и недостојно себе занимање увек су га остављали српском народу који је настањивао целу Грчку. Насеобине грчке нису ништа друго биле до изгнанство свију најневаљанијих и најпокваренијих и профукалних грађана грчких.
Тако је 12.000 атинских неваљалих, и по све покварених грађана, који су изгубили право гласања, прогнано и насељено у Рашкој земљи, међу српска племена као што вели Плутарх, а пре тога Дионазије пише, да су Атињани опустошили српско полуостро и тамо населили својих 1000 најневаљалијих и изгнаних суграђана. Изгнанима давали су оружје и све остало из државног имања и заповедили су им да отимају имања и све остало, као и да робе српска племена, те овим начином славни Елини покорише српске земље у Малој Азијн и све побрежне европске.
У отетим земљама подизали су тврђаве, у којима су остављали своје највеће неваваљалце да вечно робе и пљачкају мирна, вредна и простодушна, безазлена српска племена.
Онаква разбојничка преселења главно су смерала на то да нађу где год какав комадић земље поудаљенији од места оног града из кога су , у коме би се могло ситном трговином и вечним нападање и робљењем "варварских" - српских - племена као и продајом ових, господски живети.
Елини су увек земљеделије презирали и као таково презрено и недостојно себе занимање увек су га остављали српском народу који је настањивао целу Грчку. Насеобине грчке нису ништа друго биле до изгнанство свију најневаљанијих и најпокваренијих и профукалних грађана грчких.
Тако је 12.000 атинских неваљалих, и по све покварених грађана, који су изгубили право гласања, прогнано и насељено у Рашкој земљи, међу српска племена као што вели Плутарх, а пре тога Дионазије пише, да су Атињани опустошили српско полуостро и тамо населили својих 1000 најневаљалијих и изгнаних суграђана. Изгнанима давали су оружје и све остало из државног имања и заповедили су им да отимају имања и све остало, као и да робе српска племена, те овим начином славни Елини покорише српске земље у Малој Азијн и све побрежне европске.
У отетим земљама подизали су тврђаве, у којима су остављали своје највеће неваваљалце да вечно робе и пљачкају мирна, вредна и простодушна, безазлена српска племена.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:05
Ово наличи на насеобине Инглнске у Новом свету, само што су Елини имали двојну корист т. ј. отимање земаља и имања, као и робљења и продавања својих покореника , који вечно беху лакомислени и живљаху својим обштинским животом. Ове грчке посаде имале су у дужности, кад им је угодније било, ићи и унутрашњост српских земаља, те их робити. С тога је на сваког атинског грађана додазило, преко 20. робова, а на 8000 шпартаских грађанина робља је или Илота, превишавило 600.000.
Сви су Грци били нечовечни, варвари и прави дивљаци спрам свога робља.
Бивало је доба, кад славних Шпартанаца није могло више изаћи на бојно поље ван 1000 људи, а остало све било је сами чисти и овејани роб разних славенских племена, које су звали Дацима, Гетима, Трацима, Карима итд.
Кад већ није било више српских племена на прибрежиама морским непокорених, а у унутрашњост земље дубоко нису смели плашљиви Елини да иду, као и на туђе уређене државе, и кад се није смело море остављати, које је било као вечна заштитник грчки, онда су славне Елине продавале и душе и тела своја ма коме који је само хтео платити их.
Тако је само Кир имао преко 13.000 безкућника грчких и разбојника, а брат му Артаксеркс од њих је саставио велики део своје многобројне војске, па негледајући на сродства и братство своје, Елине су се за парско злато, гњавиле и давиле међу се. Да би научили своје резвратне, женоподобне и савршено у свему и свачему још у корену деморализиране навике, војеном искуству и храбрости, њихове војводе, обично су нападале на мирољубива српска племена, ова робили, убијали и т. д.
Кад ових није било, или кад нису смели на њих нападати с тога што су се гдегод сасредоточили, онда су нападалн на своје робље и сва та недела звала су се само: "Наук Грка војеном искуству!?"
Клеарх, последњи неваљалац, погодио је се са Киром парским , да му наврбује, разуме се за велики новац, неколико тисућа Грка у војску, и пошто је сабрао знатан број , а да би га научио "војевом искуству грчком" нападне на српска племена, која је убијао , арао палио и т. д. и то славни писац Елинске премудрости Ксенофон назива : "Он је се тиме прославио и учинио је највеће добро Грчком народу!!" Тај је се неваљалац заиста прославио; но сдруге стране - са стране безславља.
Сви су Грци били нечовечни, варвари и прави дивљаци спрам свога робља.
Бивало је доба, кад славних Шпартанаца није могло више изаћи на бојно поље ван 1000 људи, а остало све било је сами чисти и овејани роб разних славенских племена, које су звали Дацима, Гетима, Трацима, Карима итд.
Кад већ није било више српских племена на прибрежиама морским непокорених, а у унутрашњост земље дубоко нису смели плашљиви Елини да иду, као и на туђе уређене државе, и кад се није смело море остављати, које је било као вечна заштитник грчки, онда су славне Елине продавале и душе и тела своја ма коме који је само хтео платити их.
Тако је само Кир имао преко 13.000 безкућника грчких и разбојника, а брат му Артаксеркс од њих је саставио велики део своје многобројне војске, па негледајући на сродства и братство своје, Елине су се за парско злато, гњавиле и давиле међу се. Да би научили своје резвратне, женоподобне и савршено у свему и свачему још у корену деморализиране навике, војеном искуству и храбрости, њихове војводе, обично су нападале на мирољубива српска племена, ова робили, убијали и т. д.
Кад ових није било, или кад нису смели на њих нападати с тога што су се гдегод сасредоточили, онда су нападалн на своје робље и сва та недела звала су се само: "Наук Грка војеном искуству!?"
Клеарх, последњи неваљалац, погодио је се са Киром парским , да му наврбује, разуме се за велики новац, неколико тисућа Грка у војску, и пошто је сабрао знатан број , а да би га научио "војевом искуству грчком" нападне на српска племена, која је убијао , арао палио и т. д. и то славни писац Елинске премудрости Ксенофон назива : "Он је се тиме прославио и учинио је највеће добро Грчком народу!!" Тај је се неваљалац заиста прославио; но сдруге стране - са стране безславља.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:06
Он је, као н сви до и после њега, ухваћене Србе резао живе на комадиће ове раздавао својим из мушких арема изишавшим, војницима само да би их научио војеном искуству и да би их охрабрио. Но нису само овакви то радили, као што је био овај прослављени муж, него су и сви први људи грчки то радили, па и све државе њихове. Тако је радио Алкибијад, тако Милцијад, Фокион, тако Кимон, који је отео од Струмићана све земље заселио их грчким зликовцима, Стрмениће прозвао "Склавима" т.ј.робљен, одкуд је име Славенин, а земљу им Склавинија. Он прогна са острва Шчира све Дуљебе итд.
Тако су радиле све републике, сви владаоци грчки и цео тај народ, ако се тим именом може назвати оставша чорда безкућних и безпородичних Рамзесових војника.
Тако је оно 10.000 Грка, које поби Атаксекркс, бегајући из Азије свуда и на сваком месту чинило чуда и покора , да се описати не може.
Тако је Дракон опустошио Мизије, Тимброн, Лидију, Деркулиг, Брегију, а Агезислај, са парским војницима, све остале земље Јонане и остале, а њихове пренаучене главе све то прослављаху као најбоља дела.
Тако су чинили образовани и научени Грци, који су били за српска племена то што кондотијери за народе европске у средњем векову.
Одтуда је у св. хилиндарском рукопису написано ово: " великија бједа от лукаваго рода Грческаго!"
Иродот и остали описали су пропасти српских племена у Малој Азији и. т. д.
Такозвани Јоњини малоазијски, били су збор с коца и конопца из свију тадањих грчких република. Они као безкућници где год су дошли побили су све одрасле мушкарце, старце и бабе оставили за рад , младиће стрпали у своје хареме, а жене, кћери и сестре побијених узели су за се, јер они нису имали женскиња са собом.
По Иродоту и Паузанију: "Грчке колонисти, пошто освојише Милет, побили су све мушкиве, а жене и девојке узели су насилно за се".
Тако су то радиле просвећене Елине, а кад ове покорише крвожедни Римљани, онда опет наступи таква иста и још гора и црња сцена за српска племена живећи како у Европи , тако исто и у М. Азији.
Напоследку пошто дивља чорда Османлија заузе и поплави те земље малоазиска српска племена сва се потурчише постадоше они изпочетка османске државе вечно безазлана српска племена против њих бунећи се Карамани а садањи такозвани Турци којих има и у европској турској нарочито око Солуна.
Тако су радиле све републике, сви владаоци грчки и цео тај народ, ако се тим именом може назвати оставша чорда безкућних и безпородичних Рамзесових војника.
Тако је оно 10.000 Грка, које поби Атаксекркс, бегајући из Азије свуда и на сваком месту чинило чуда и покора , да се описати не може.
Тако је Дракон опустошио Мизије, Тимброн, Лидију, Деркулиг, Брегију, а Агезислај, са парским војницима, све остале земље Јонане и остале, а њихове пренаучене главе све то прослављаху као најбоља дела.
Тако су чинили образовани и научени Грци, који су били за српска племена то што кондотијери за народе европске у средњем векову.
Одтуда је у св. хилиндарском рукопису написано ово: " великија бједа от лукаваго рода Грческаго!"
Иродот и остали описали су пропасти српских племена у Малој Азији и. т. д.
Такозвани Јоњини малоазијски, били су збор с коца и конопца из свију тадањих грчких република. Они као безкућници где год су дошли побили су све одрасле мушкарце, старце и бабе оставили за рад , младиће стрпали у своје хареме, а жене, кћери и сестре побијених узели су за се, јер они нису имали женскиња са собом.
По Иродоту и Паузанију: "Грчке колонисти, пошто освојише Милет, побили су све мушкиве, а жене и девојке узели су насилно за се".
Тако су то радиле просвећене Елине, а кад ове покорише крвожедни Римљани, онда опет наступи таква иста и још гора и црња сцена за српска племена живећи како у Европи , тако исто и у М. Азији.
Напоследку пошто дивља чорда Османлија заузе и поплави те земље малоазиска српска племена сва се потурчише постадоше они изпочетка османске државе вечно безазлана српска племена против њих бунећи се Карамани а садањи такозвани Турци којих има и у европској турској нарочито око Солуна.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:08
...."А кад Латини освојише Цариград 1204 године онда налазимо у деоби империје и област српску у М. Азији - ПРОВИНЦИЈА ОПТИМА ПРОВИНЦИЈА НИКОМЕДИЈА ПРОВИНЦИЈА СРПСКА
Тако налазимо око 754. 691 и. т. д. год: свуда у Азији и на сваком месту Србе. Тако је још у време Јустинијана, дакле пре минулог пресељења Срба у ове земље овде, у Малој Азији било 30.000 војника Срба сабраних у тој земљи, који су састављали одабрану војску под својим војводом Невулом.
Но све то на страну, али питамо све противнике Срба и њихове старине: Како је могао баш цар и император Душан постављати у старој Троји у Малој Азији свога намесника да тамо није било Срба? Ево подлих речи летописчевих: "Богдану мужу исхусну во воинствених потребах одал Ассак в Тројади ...." .. види В: И: Ламан: О славенима у М. Азији.ево још један моменат из не тако давне историје....
....."Овдашњи и околни, а нарочито пећки Арнаути и Турци о бегству патриарха нашег у Аустрију, Арсенија III. ово и овако причају: "Патриарх грчки једном оде цару на посету, цара је лепо разговорио, те га овај задржи на ручку. Кад је патриарх видео, да је цар добре воље одпочне: "Честити, једини и најмоћнији на земљи царе! послушај ме роба твога, а за твоју корист и срећу, па ако је добро учини, а ако је лудо немој ме казнити." Цар му се обећа, да му неће ни влакно с главе Фалити. Патриарх настави: "Твоје је царство једино на земљи највеће и најсилније; јер си покорио царевину српску, која је једина и најмоћнија на земљи била, али је неси сасвим утукао. Ти си убио змију, ама је ниси сасвим утукао. Та змија има главу у Пећи усред срца те Србије, и док је год она и народа српског неће твоја царевина бити мирна; него ме послушај шта ћу ти рећи: Патриарха са свима првим љидима у земљи, или уби, или протерај, или изтурчи. Ако остане што од бегства главних људи, све изтурчи или поби, само остави од ових главних и простог народа нејач нека се моле богу по свом закону и мени их предај, па се никада и ничега не бој. Земља ће ти бити увек мирна, а ако баш небуде ја сам ту и моја је глава ту, ту су владике које ће тамо слати у место српских па их, увек можеш погубити. Не бој се да ће оне са Србима ићи на те и ове противу тебе дизати. Ми се одавна мрзимо и никада се не можемо волети. Моје су све владике Грци и Бугари а од Бугара и Грка, а нарочито првих, нема већији непријатеља Србима. И ми би се могли кадгод са Србима само помирити, али не волети. а Бугари никад ни довека. Кад изтераш, или исечеш, патриарха и прве људе, ти тај сав народ прозови Бугарима, па се ништа на свету не бој..."
Тако налазимо око 754. 691 и. т. д. год: свуда у Азији и на сваком месту Србе. Тако је још у време Јустинијана, дакле пре минулог пресељења Срба у ове земље овде, у Малој Азији било 30.000 војника Срба сабраних у тој земљи, који су састављали одабрану војску под својим војводом Невулом.
Но све то на страну, али питамо све противнике Срба и њихове старине: Како је могао баш цар и император Душан постављати у старој Троји у Малој Азији свога намесника да тамо није било Срба? Ево подлих речи летописчевих: "Богдану мужу исхусну во воинствених потребах одал Ассак в Тројади ...." .. види В: И: Ламан: О славенима у М. Азији.ево још један моменат из не тако давне историје....
....."Овдашњи и околни, а нарочито пећки Арнаути и Турци о бегству патриарха нашег у Аустрију, Арсенија III. ово и овако причају: "Патриарх грчки једном оде цару на посету, цара је лепо разговорио, те га овај задржи на ручку. Кад је патриарх видео, да је цар добре воље одпочне: "Честити, једини и најмоћнији на земљи царе! послушај ме роба твога, а за твоју корист и срећу, па ако је добро учини, а ако је лудо немој ме казнити." Цар му се обећа, да му неће ни влакно с главе Фалити. Патриарх настави: "Твоје је царство једино на земљи највеће и најсилније; јер си покорио царевину српску, која је једина и најмоћнија на земљи била, али је неси сасвим утукао. Ти си убио змију, ама је ниси сасвим утукао. Та змија има главу у Пећи усред срца те Србије, и док је год она и народа српског неће твоја царевина бити мирна; него ме послушај шта ћу ти рећи: Патриарха са свима првим љидима у земљи, или уби, или протерај, или изтурчи. Ако остане што од бегства главних људи, све изтурчи или поби, само остави од ових главних и простог народа нејач нека се моле богу по свом закону и мени их предај, па се никада и ничега не бој. Земља ће ти бити увек мирна, а ако баш небуде ја сам ту и моја је глава ту, ту су владике које ће тамо слати у место српских па их, увек можеш погубити. Не бој се да ће оне са Србима ићи на те и ове противу тебе дизати. Ми се одавна мрзимо и никада се не можемо волети. Моје су све владике Грци и Бугари а од Бугара и Грка, а нарочито првих, нема већији непријатеља Србима. И ми би се могли кадгод са Србима само помирити, али не волети. а Бугари никад ни довека. Кад изтераш, или исечеш, патриарха и прве људе, ти тај сав народ прозови Бугарима, па се ништа на свету не бој..."
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:10
или овај моменат....
"Око 592. г. Авари почну нападатм и на српску царевину, или краљевину Свевладовића, освојивши од ових данашњу Словенију, а раније су већ, око 581. г., покорили и отели од Срба Срем и околне земље. Тако отимајући комад по комад од римских и српских земаља, Авари постану господари чак до Италије и Лабе, па све до Стена Анастасиних око Цариграда, а тако исто завладају свим земљама од Лужичке Србије па до Солунског Мора.
Италија је већ одавно била у српским и гало-немачким рукама, а све земље од Италије, па до ниже Авлоне - опет у српским, а кад се Авари осилише, онда беху у аварским, осим кршевитијих предела старе Илирије.
У Европи Грци тада владаху још само Солуном и Цариградом, као и неким још другим приморским градовима у данашњој Грчкој, а од Цариграда неколико часовадо утврђених Стена Анастасијевих, а остале све земље беху у туђим рукама, а не у грчким. А у Азији -Грци тако исто стајаху рђаво, јер им персијски цар Хозраје узе све земље, осим неких малих острва, па чак и Малу Азију до испод самог Цариграда. Покрај све те муке и невоље, српска племена из данашње бесарабије, или Беле Србије и са Карпата - непрестано прелажаху Дунав и разбијаху уједно и Аваре под Баханом и Грке.
Тако око 527. г. пређу преко Дунава по леду и идући браћи својој у помоћ, араху све и сва, што им стајаше на путу, а 547. г. прођу такорећи сву империју од Дунава па до Драча, свуда утамањујући и Римљане, и Аваре.
Око 550. г. они пројуре кроз сву Тракију и Илирију. 559. г. дођу чак до под сам Цариград, пошто пређу Анастасијев Зид; а 557. г. са 100.000 војника опет нападаху на Грке, итд.
Даље, кад Бохан направи мост на Сави спрам данашњег Београда, а тадашњег Сингидунума, пређе преко ове и закле се на вечно пријатељство и сајуз са Римљанима, он и сам дође до Цариграда. Ова иста српска племена под именом: Драговића, Сагудата, Белегезита, Березита, Сатића итд., видимо, где око 587. г. први пут ударају на Солун да га освоје од Грка, а Св. Димитрије Солунски брани га и прогања их...
Пошто Бахан, аварски Кахан, направи мост на Сави и пређе на ову страну, видимо га са 100.000 војника, да у сојузу са горе споменутим српским племенима, удара 597. г. на Солун. Тако исто видимо, да са Хаканом аварским у трећем (око 676.) и четвртом (678. г) походу ратоваху и Срби на Солун...
"Око 592. г. Авари почну нападатм и на српску царевину, или краљевину Свевладовића, освојивши од ових данашњу Словенију, а раније су већ, око 581. г., покорили и отели од Срба Срем и околне земље. Тако отимајући комад по комад од римских и српских земаља, Авари постану господари чак до Италије и Лабе, па све до Стена Анастасиних око Цариграда, а тако исто завладају свим земљама од Лужичке Србије па до Солунског Мора.
Италија је већ одавно била у српским и гало-немачким рукама, а све земље од Италије, па до ниже Авлоне - опет у српским, а кад се Авари осилише, онда беху у аварским, осим кршевитијих предела старе Илирије.
У Европи Грци тада владаху још само Солуном и Цариградом, као и неким још другим приморским градовима у данашњој Грчкој, а од Цариграда неколико часовадо утврђених Стена Анастасијевих, а остале све земље беху у туђим рукама, а не у грчким. А у Азији -Грци тако исто стајаху рђаво, јер им персијски цар Хозраје узе све земље, осим неких малих острва, па чак и Малу Азију до испод самог Цариграда. Покрај све те муке и невоље, српска племена из данашње бесарабије, или Беле Србије и са Карпата - непрестано прелажаху Дунав и разбијаху уједно и Аваре под Баханом и Грке.
Тако око 527. г. пређу преко Дунава по леду и идући браћи својој у помоћ, араху све и сва, што им стајаше на путу, а 547. г. прођу такорећи сву империју од Дунава па до Драча, свуда утамањујући и Римљане, и Аваре.
Око 550. г. они пројуре кроз сву Тракију и Илирију. 559. г. дођу чак до под сам Цариград, пошто пређу Анастасијев Зид; а 557. г. са 100.000 војника опет нападаху на Грке, итд.
Даље, кад Бохан направи мост на Сави спрам данашњег Београда, а тадашњег Сингидунума, пређе преко ове и закле се на вечно пријатељство и сајуз са Римљанима, он и сам дође до Цариграда. Ова иста српска племена под именом: Драговића, Сагудата, Белегезита, Березита, Сатића итд., видимо, где око 587. г. први пут ударају на Солун да га освоје од Грка, а Св. Димитрије Солунски брани га и прогања их...
Пошто Бахан, аварски Кахан, направи мост на Сави и пређе на ову страну, видимо га са 100.000 војника, да у сојузу са горе споменутим српским племенима, удара 597. г. на Солун. Тако исто видимо, да са Хаканом аварским у трећем (око 676.) и четвртом (678. г) походу ратоваху и Срби на Солун...
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:21
За овим опет видимо нападаје истих српских племена на Солун још 678. и 688. г. по Христу. Тако видимо, да овај аварски Хакан око 610. г. дође до самог Цариграда; да облеташе са својом војском око његових зидина; да удари и пороби цркве цариградске с једне и с друге стране мора, па капеле Св. Козме и Дамјана, у Влахернима, а Св. Аранђела претвори у пепео, из последње однесе путир и остале драгоцености и утвари црквене, а часну трпезу излупа у комаде; одведе преко 270.000 глава мушких и женских робља грчког, не рачунајући у ово децу и остало; заузима једном речју све земље грчке ван Цариграда...
Кад се овоме дода оно, што непрестано Парси захтеваху: или главу Ираклијеву и једини комадић у Европи грчке земље, Цариград, или да се поклоне њиховом богу сунца, онда се потпуно огледа стање Грка у то доба."
Ето, наставља Милојевић (стр. 39.) у оваквом стању (најкраће казано):
"... налазаше се имлерија грчка, или боље, уместо ове, само град Цариград, кад се јављају Срби по Порфирођениту као поданици Ираклијеви, који им - тобож - даје неке земље, које није ни сам - не само некад, него никад имао.
Ми се нисмо упуштали у описе источне империје, почем смо о њој казали све оно, што и о западној империји, а ако ко хоће од Срба да је види у њеном правом облику, нека прочита и проучи у Летописима драгоцени превод Г. Николајевића од Теофилакта, Зонара, Хронографије Александријске и остале писаоце грчке; а ко хоће на грчком језику да прочита, видеће боље, опширније и тачније стање империје - не само од тада, но још од другог века пред овим.
Свако ће се уверити: да Срби нису искали земље од оних, којм их немаху, нити су били толико глупи, да се упуштају у борбу са највећом силом и множином аварском, само зато, да постану грчке слуге, да прогнају ове из некадашње римске царевине, па да сами драговољно поднесу Грцима те земље заливене својом крвљу као неку дужост своју, а своје шије својевољно вргну у челични јарам грчки!
Свако ће знати, да Срби нису били сајузници са Грцима... који нигде ништа и немаше... и којих царска круна и мантија... паде у руке Аварима, који са Парсима отимаху и поједина предграђа цариградска, имајући све остало у својим сопственим рукама већ готово 100 година! А ово што су они држали, не беше грчко, нити је могло бити њихово!"
Кад се овоме дода оно, што непрестано Парси захтеваху: или главу Ираклијеву и једини комадић у Европи грчке земље, Цариград, или да се поклоне њиховом богу сунца, онда се потпуно огледа стање Грка у то доба."
Ето, наставља Милојевић (стр. 39.) у оваквом стању (најкраће казано):
"... налазаше се имлерија грчка, или боље, уместо ове, само град Цариград, кад се јављају Срби по Порфирођениту као поданици Ираклијеви, који им - тобож - даје неке земље, које није ни сам - не само некад, него никад имао.
Ми се нисмо упуштали у описе источне империје, почем смо о њој казали све оно, што и о западној империји, а ако ко хоће од Срба да је види у њеном правом облику, нека прочита и проучи у Летописима драгоцени превод Г. Николајевића од Теофилакта, Зонара, Хронографије Александријске и остале писаоце грчке; а ко хоће на грчком језику да прочита, видеће боље, опширније и тачније стање империје - не само од тада, но још од другог века пред овим.
Свако ће се уверити: да Срби нису искали земље од оних, којм их немаху, нити су били толико глупи, да се упуштају у борбу са највећом силом и множином аварском, само зато, да постану грчке слуге, да прогнају ове из некадашње римске царевине, па да сами драговољно поднесу Грцима те земље заливене својом крвљу као неку дужост своју, а своје шије својевољно вргну у челични јарам грчки!
Свако ће знати, да Срби нису били сајузници са Грцима... који нигде ништа и немаше... и којих царска круна и мантија... паде у руке Аварима, који са Парсима отимаху и поједина предграђа цариградска, имајући све остало у својим сопственим рукама већ готово 100 година! А ово што су они држали, не беше грчко, нити је могло бити њихово!"
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:21
„Нама се, пре свега, ваља упознати са карактером писца, Константина Порфирогенита (905.-959.), па тек онда да изрекнемо суд наш о његовом писању о нама. Зна се, да је он остао по смрти оца свога Лафа Философа под туторством, као непунољетан, стрица свога Александра, који се није бринуо ни о држави, а камо ли о престолонасљеднику. По смрти овога, сенат преда непунољетног престолонаследника патрицији Николи, а сам растури сплетке и интриге, под упливом којих одрасте Константин. 919. г. ожене га и од тог доба владаше над њим таст му Роман, кога се једва отресе 944. г. Но и по овоме Константин се показа, како по карактеру, тако и у свему, да није човек за владу, а тако исто и да као човек није од карактера. Будући и као државник ништавилан у свему, он гледаше да му син не буде такав и баш за њ писаше он своје сачињење: „"О управљању империјом" (De Administrando Imperio), из ког све наше паметаристе (историчари) - као из најзнатнијег извора, црпе све о нама, верујући у све тамо казано, као фанатик Турчин у свој Куран. Да Константину не треба веровати скоро ништа, што је писао о Србима, као тобож: да ови измолише неке земље од Ираклија... са осталим неким политичним и намерним измишљотинама, јасно је, кад се узме оно, што сам он сведочи, говорећи:
"Ја ћу ти пре свега изложити, какав народ и чим може бити користан и штетан за Грке. Даље, како живе народи и помоћу кога имено могу се утамањивати и покоравати једни и други. Говорићу ти о њиховој неситости и грабљивости, као и о безобразним захтевима. Ја ћу ти казати о разликама међу народима, њиховом происхођењу, простору земаља, као и шта је се догађало међу овим и Грцима, а тако исто и шта је у нас ново учињено у односу овоме. Све сам ја то проучио по законима мишљења и предајем теби, мој љубазни сине, да би ти, знајући разлике међу народима, умео се обраћати с њима, мирити их, а кад је могуће, покоравати их и побијати и они ће са страхом и ужасом гледати на твоје великодушје и бојаће те се као живе жеравице."
"Ја ћу ти пре свега изложити, какав народ и чим може бити користан и штетан за Грке. Даље, како живе народи и помоћу кога имено могу се утамањивати и покоравати једни и други. Говорићу ти о њиховој неситости и грабљивости, као и о безобразним захтевима. Ја ћу ти казати о разликама међу народима, њиховом происхођењу, простору земаља, као и шта је се догађало међу овим и Грцима, а тако исто и шта је у нас ново учињено у односу овоме. Све сам ја то проучио по законима мишљења и предајем теби, мој љубазни сине, да би ти, знајући разлике међу народима, умео се обраћати с њима, мирити их, а кад је могуће, покоравати их и побијати и они ће са страхом и ужасом гледати на твоје великодушје и бојаће те се као живе жеравице."
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:22
"Мислимо да је довољно казано и да намера Порфирогенитова излази јасно на видело, нарочито кад се човек сети оне измишљотине, да су се Срби тобож населили најпре у Маћедонији, основали на граници Тесалије град Србицу, па тада одмах вратили се натраг, дошли до Дунава и ту молили грчког неког претора у данашњем Београду?! да им се уступе земље.
Прво и прво, није лако основати град за две до три недеље, а није ни могуће, га напустити и ићи чак од Солуна до данашњег Београда...
....српска држава не беше сасвим и сва покорена Аварима,
народ се повукао у горе и планине, које иду кроз земље данашње Турске, или Праве Србије, или као што данас тај део Шаром, па Корабом и Ђурђем планином зову Албанијом и другим споредним планинама до у Епир и Тесалију. А је ли и овај горштачки комад од некадашње огромне царевине српске плаћао данак Аварима, или не, ми не знамо? Ми знамо и Константин Порфирођенит је знао још боље од нас, да баш у ово време доласка друге државне и народне власти српске у ове земље, око 630.-634. г., Персијанци под војводом Шахабарзом, г. 626. још почев од Јуња, стоје (са стране азијске) под самим Цариградом, а Бахана аварски Хакан опет са ове стране (из Европе) и да од Цариграда Грци немаху ни један педаљ земље у Европи и Азији, па и Цариград сав не бејаше у њиховој власти. Знао је добро Порфирођенит за све беде и муке од аварске и парске силе, које трпљаху у Цариграду Грци, кад га ови варвари опсеђаваху, баш у оно време, кад дође Звонимир са својим српским народом и војском и поврати опет пропадајућу српску Самовладову државу. У његовим ушима, још су на 320 година после тог догађаја звониле речи Хаканове: "Ви видите ова три посланика парска, који ми јављају, да ми Шахарбазар држи у приправности војску с ове стране Босфора. Ако пристајете да ишчистите и испразните град (Цариград) сви, колико вас гођ има и да изиђене из овога само у кошуљи и по једној дреји озгор; па ако тако пристајете да учините, онда ћу још моћи којекако угодити ствар код мога пријатеља Шахарбазара и ви ћете сви прећи у његов логор, а ја вам јамчим, да вас неће ни мали прст на руци заболети. (види. Крона., 395.). А што се мене тиче, ја хоћу ваш град, ја га хоћу са свим што је у њему, па сад размислите добро, да немате другог начина да спасете свој живот, осим ако можда не постанете рибе, те се у море загњурите, или птице, да у небо прнете.
Прво и прво, није лако основати град за две до три недеље, а није ни могуће, га напустити и ићи чак од Солуна до данашњег Београда...
....српска држава не беше сасвим и сва покорена Аварима,
народ се повукао у горе и планине, које иду кроз земље данашње Турске, или Праве Србије, или као што данас тај део Шаром, па Корабом и Ђурђем планином зову Албанијом и другим споредним планинама до у Епир и Тесалију. А је ли и овај горштачки комад од некадашње огромне царевине српске плаћао данак Аварима, или не, ми не знамо? Ми знамо и Константин Порфирођенит је знао још боље од нас, да баш у ово време доласка друге државне и народне власти српске у ове земље, око 630.-634. г., Персијанци под војводом Шахабарзом, г. 626. још почев од Јуња, стоје (са стране азијске) под самим Цариградом, а Бахана аварски Хакан опет са ове стране (из Европе) и да од Цариграда Грци немаху ни један педаљ земље у Европи и Азији, па и Цариград сав не бејаше у њиховој власти. Знао је добро Порфирођенит за све беде и муке од аварске и парске силе, које трпљаху у Цариграду Грци, кад га ови варвари опсеђаваху, баш у оно време, кад дође Звонимир са својим српским народом и војском и поврати опет пропадајућу српску Самовладову државу. У његовим ушима, још су на 320 година после тог догађаја звониле речи Хаканове: "Ви видите ова три посланика парска, који ми јављају, да ми Шахарбазар држи у приправности војску с ове стране Босфора. Ако пристајете да ишчистите и испразните град (Цариград) сви, колико вас гођ има и да изиђене из овога само у кошуљи и по једној дреји озгор; па ако тако пристајете да учините, онда ћу још моћи којекако угодити ствар код мога пријатеља Шахарбазара и ви ћете сви прећи у његов логор, а ја вам јамчим, да вас неће ни мали прст на руци заболети. (види. Крона., 395.). А што се мене тиче, ја хоћу ваш град, ја га хоћу са свим што је у њему, па сад размислите добро, да немате другог начина да спасете свој живот, осим ако можда не постанете рибе, те се у море загњурите, или птице, да у небо прнете.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:23
Ми ни шјмање не сумњамо, да све ово није знао Порфирођенит ... Он - напослетку - није писао историју, већ упутство свом љубазном синуРоману, какоће, кад дорасте и постане император, да сакрива истину и како ће да влада и покорава остале ..."дивље, варварске народе с њиховим безобразиим и бестмдним захтевањима да су независни..." Напослетку он заклиње сина и учи га, како ваља да одговара кад какав варварски вођ захтева царску круну, огртач, итд.... како ваља увек да тајно оваквим гостима, под видом пријатељства, да им потпаљује грчку ватру и како ваља да се поступа, дајући царске принцезе за овакве варваре, итд. (види De Adm. Imp.c. 82.-90.)
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:23
MAGNA GRAECIA se prevodi kao Velika Grcka, jos poodavno je izvesna poznanica Olge Lukovic (koju ona inace naznacuje samo inicijalima i to u fus noti) primetila da bi ono magna mozda trebalo citati i razumeti bas onako kako ga Talijani izgovaraju, a to je manja! Dakle Manja Grcka.
Prvo sam se naravno iskidao od smeha citajuci te redove ali sam vremenom sve vise poceo da razmisljam o pojmu koji sam do tada prihvatao zdravo za gotovo. Shvatio sam (doduse ne bas tako brzo) da ukoliko postoji "velika" onda bi trebalo da postoji i "mala" Grcka ali o toj. nigde ni pomena. Rastojanja u Mediteranu su jos polovinom milenijuma stare ere bila relativno dobro poznata pomorcima i solidno izmerena, ipak nemogucnost "pravog" kartografisalja stvarala je manje ili vece deformacpje koje su opet uticale na neuklapanje svih podataka. Ovo je u sustini proizvelo pojavu dvaju vrsti karata i atlasa, jednih za pomorsku upotrebu (od kojih ce nastati srednjevekovni portolani) gde je akcenat na strujama, vetrovima i zgodnim lukama. a unutrasnjost kopna kod njih pma skoro dekorativnu ulogu, i drugih karti kod kojih su obelezena kopnena rastojanja a u razvijeno rimgko doba i kompletna mreza puteva s odmoristima i kastrumima.
Ovi "zemaljski" atlasi prikazivali su mora izmedju velikih evropskih poluostrva u Mediteranu kao uske kanale. Na takvim kopnenim tabulama povrsine nisu ni priblizno tacne, uprkos vrlo precizno upisanim duzinama odredjenih deonica puta, pa recimoo stikla cizme, Brutmja, izgleda iste velicine kao Sicilija koja je u stvarnosti dvostruko prostranija! Izraz Velika Grcka svakako nije nastao od prostornog poimanja jer je ravna obala Sicilije i juzne Italije smesno kratka u poredjelju sa vrlo razudjenom linijom obale "prave" Helade, one na Balkanu. Iza ove tanke linije uz more "Nelike Grcke" nikada cak ni u doba najvece ekspanzije Sirakuze ili Tarenta nisu ziveli Heleni vec starosedeoci Sikanijci, pa je po njhovoj zemlji Sikaniji (cikanijA) nazvano i celo ostrvo.
Prvo sam se naravno iskidao od smeha citajuci te redove ali sam vremenom sve vise poceo da razmisljam o pojmu koji sam do tada prihvatao zdravo za gotovo. Shvatio sam (doduse ne bas tako brzo) da ukoliko postoji "velika" onda bi trebalo da postoji i "mala" Grcka ali o toj. nigde ni pomena. Rastojanja u Mediteranu su jos polovinom milenijuma stare ere bila relativno dobro poznata pomorcima i solidno izmerena, ipak nemogucnost "pravog" kartografisalja stvarala je manje ili vece deformacpje koje su opet uticale na neuklapanje svih podataka. Ovo je u sustini proizvelo pojavu dvaju vrsti karata i atlasa, jednih za pomorsku upotrebu (od kojih ce nastati srednjevekovni portolani) gde je akcenat na strujama, vetrovima i zgodnim lukama. a unutrasnjost kopna kod njih pma skoro dekorativnu ulogu, i drugih karti kod kojih su obelezena kopnena rastojanja a u razvijeno rimgko doba i kompletna mreza puteva s odmoristima i kastrumima.
Ovi "zemaljski" atlasi prikazivali su mora izmedju velikih evropskih poluostrva u Mediteranu kao uske kanale. Na takvim kopnenim tabulama povrsine nisu ni priblizno tacne, uprkos vrlo precizno upisanim duzinama odredjenih deonica puta, pa recimoo stikla cizme, Brutmja, izgleda iste velicine kao Sicilija koja je u stvarnosti dvostruko prostranija! Izraz Velika Grcka svakako nije nastao od prostornog poimanja jer je ravna obala Sicilije i juzne Italije smesno kratka u poredjelju sa vrlo razudjenom linijom obale "prave" Helade, one na Balkanu. Iza ove tanke linije uz more "Nelike Grcke" nikada cak ni u doba najvece ekspanzije Sirakuze ili Tarenta nisu ziveli Heleni vec starosedeoci Sikanijci, pa je po njhovoj zemlji Sikaniji (cikanijA) nazvano i celo ostrvo.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:24
U trinaestom veku pre Hrista, negde oko 1270. godine. ove Sikanijce ili Sikance potiskuju na zapadni deo ostrva Sikelci ili mozda tacnije Sikelijci naselivsi istocnu stranu onu prema Italiji i Heladi. Po ovim Sikelijcima dobili su kasniji grcki kolonisti naziv Sikelioti a ostrvo do danas ostade Sicilija - Sicilija. Sudeci po istom odnosno slicnom imenu Sikanaca i Sikulaca moguce je da su bili srodni a svakako iste rase. U najvecoj starini do Sicilijanskih obala sigurno su dolazili jos minojski Krizani - negrci ali prva poznata kolonizacija ostrva bila je od strane Kartaginnjana u 11. ili 10. veku naravno stare ere. Taj zapadni spic ostrva ostao je kartaginski sve do polovine treceg veka pre Hrista kad su ga definitivno pripojili Rimljani.
Prvo grcko iskrcavanje i kolonizacija bilo je (negde oko 734. godine) na mestu grada koji se danas zove Djardini, kolonisti iz Halkisa pristali su tu u podnozju Etne i nazvali svoj novi grad Naksos. Halkis se nalazi na Eubeji koja je jonsko ostrvo i bas se po tim Jonjanima voda izmedju Sicilije i Peloponeza i zove Jonsko more, jer inace citavu zapadnu Grcku nastanjuju iskljucivo Dorani i Ahajci, pa je i ta nelogicnost ocigledna. Vec mozda sledeceg leta Korint - (dorski polis) osniva Sirakuzu, a obalu Sicilije prema Africi (taj juzni deo ostrva) i naseljavali su uglavnom Dorani i to prvo oni sa Rodosa, kad su oko 688. godine zajedno sa Krizanima osnovali Gelu. Tako je svaka pomorska sila zauzela po jedan rog Sicilije, Jonjani onaj prema Italiji, Dorani juzni, a Kartaginjani njima i inace najblizi zapadni.
Najveci smarac medju starim piscima - Skipionovo verno kuce - Polibije, se ko zna iz kog razloga navrzao na istoricara Timeja potrosivsi pola svojih svitaka na objasnjavanje i dokazivalje kako ovaj nije u pravu i stoga iznosi netacne podatke, u tome se poslu toliko zaneo da je u pomoc protiv vec citav vek upokojenog Timeja prizivao jos sto godina starijeg mrtvaca - Aristotela. Verovatno prepisujuci bas Timeja, koji je rodjeni Sicilijanac iz Tauromenija (danas Taormina) i dobar poznavalac istorije citavog tog podrucja, Polibije prica kako su Lokrani osnovali svoj grad u juznoj Italiji prevarivsi i isteravsi Sikulce pa su cak: "preuzeli od njih (Sikulaca) obicaje jer svoje nisu imali." Ovaj podatak jeste u stvari uobicajena pojava kad su u pitalju Grci - a to je preuzimanje obicaja od starinaca! Grci su dakle negde silom a negde na prevaru oterali Sikulce i zauzeli pogodne tacke na obali kao sto je recimo bas Taormina.
Prvo grcko iskrcavanje i kolonizacija bilo je (negde oko 734. godine) na mestu grada koji se danas zove Djardini, kolonisti iz Halkisa pristali su tu u podnozju Etne i nazvali svoj novi grad Naksos. Halkis se nalazi na Eubeji koja je jonsko ostrvo i bas se po tim Jonjanima voda izmedju Sicilije i Peloponeza i zove Jonsko more, jer inace citavu zapadnu Grcku nastanjuju iskljucivo Dorani i Ahajci, pa je i ta nelogicnost ocigledna. Vec mozda sledeceg leta Korint - (dorski polis) osniva Sirakuzu, a obalu Sicilije prema Africi (taj juzni deo ostrva) i naseljavali su uglavnom Dorani i to prvo oni sa Rodosa, kad su oko 688. godine zajedno sa Krizanima osnovali Gelu. Tako je svaka pomorska sila zauzela po jedan rog Sicilije, Jonjani onaj prema Italiji, Dorani juzni, a Kartaginjani njima i inace najblizi zapadni.
Najveci smarac medju starim piscima - Skipionovo verno kuce - Polibije, se ko zna iz kog razloga navrzao na istoricara Timeja potrosivsi pola svojih svitaka na objasnjavanje i dokazivalje kako ovaj nije u pravu i stoga iznosi netacne podatke, u tome se poslu toliko zaneo da je u pomoc protiv vec citav vek upokojenog Timeja prizivao jos sto godina starijeg mrtvaca - Aristotela. Verovatno prepisujuci bas Timeja, koji je rodjeni Sicilijanac iz Tauromenija (danas Taormina) i dobar poznavalac istorije citavog tog podrucja, Polibije prica kako su Lokrani osnovali svoj grad u juznoj Italiji prevarivsi i isteravsi Sikulce pa su cak: "preuzeli od njih (Sikulaca) obicaje jer svoje nisu imali." Ovaj podatak jeste u stvari uobicajena pojava kad su u pitalju Grci - a to je preuzimanje obicaja od starinaca! Grci su dakle negde silom a negde na prevaru oterali Sikulce i zauzeli pogodne tacke na obali kao sto je recimo bas Taormina.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:25
Pa sta je onda geografski ta "velika Grcka"? Slobodno receno to je jedno krivo i grbavo slovo X, jedna crta ovog X se pruza od Napulja preko Redja do Sirakuze i Agridjenta a druga ide severnom obalom Sicilije opet na Redjo pa tabanom ka peti, Tarentu. Pa ovim linijama se rodilo podosta znamenitih Helena ali unutrasnjost kopna pa cak i prostori na obali izmedju samih kolonija nisu bili naseljeni Grcima pa je li to onda bilo dovoljno za "veliku Grcku"?
Uzecu primer jednog skoro najsevernijeg grada juzne Italije - Vele. Strabon, pisac Avgustovog doba je tu najpouzdaniji izvor; a njegova prica kaze da su neki Fokejani bezeci od Persijanaca napustili rodni grad i uputili se u Tirensko more (ova ruta im je inace bila poznata jer je nekih sedamdesetak godina ranije oko 600. godine pre Hrista Fokeja osnovala Masaliju, danaslji Marsej), posto su se razmileli po Korzici i osnovali Alaliju Fokejani su odjednom ugrozili interese i Rasenjana i Kartaginjana, pa je usled toga moralo da dodje do obracuna.
Negde oko 539. godine je i doslo do pomorske bitke u kojoj su Fokejani uprkos strasnim gubicima uspeli da poraze udruzenu rasensko-kartaginsku armadu od 120 brodova. Tom prilikom od 60 Fokejskih ladja sacuvalo se samo 20! Posle ovoga Fokejani napustaju korzicku Alaliju u kojoj se osecaju nesigurno i odlaze na jug duz lukanske (v.lug) obale da potraze neko novo zgodno mesto za naseljavanje, ovaj prostor - greben stopala - "Grci" su nazvali Enotria - Zemlja vinograda. Ako se to izgovaralo Ojnotrija a po svoj prilici jestvt onda je blizu onom vojno(s) (v.vino) - pa je pravilnije prevesti Vinska(zemlja vina).
Kasnije nakalemljena legendarna istorija namestila je kako se zemlja nazvala po Ojnotaru (Enotar), prvom grckom kolonisti u Italiji, najmladjem sinu arkadskog kralja Likaona..."Enotar" je negde tako i kralj Sabinjana". Ovde se ocito preplicu mnogi slojevi stariji i mladji ali logika etimologije je neumoljiva jer najstariji termini kao Vojnotrija i Dukanija pokazuju zakonitosti naseg jezika. Tako Fokejani u svom lutalju osnuju grad u (V)ojnotriji kog Italici nazivahu Velija, na tom mestu je izgleda vec postojalo naselje jer Strabon kaze: „zauzmu grad u Ojnotriji zemlji sad nazivajucoj Lele". Ovde smo svakako na tragu Lelezima i Pelazgima a starinacko mesto moglo je jednostavno da se zove Velija,Velja, Velje..., Grci ce ga prozvati Eleja, poznato po Zenonu i Parmenidu, podjimo opet na Siciliju da potrazimo Empedokla i Arhimeda?
Uzecu primer jednog skoro najsevernijeg grada juzne Italije - Vele. Strabon, pisac Avgustovog doba je tu najpouzdaniji izvor; a njegova prica kaze da su neki Fokejani bezeci od Persijanaca napustili rodni grad i uputili se u Tirensko more (ova ruta im je inace bila poznata jer je nekih sedamdesetak godina ranije oko 600. godine pre Hrista Fokeja osnovala Masaliju, danaslji Marsej), posto su se razmileli po Korzici i osnovali Alaliju Fokejani su odjednom ugrozili interese i Rasenjana i Kartaginjana, pa je usled toga moralo da dodje do obracuna.
Negde oko 539. godine je i doslo do pomorske bitke u kojoj su Fokejani uprkos strasnim gubicima uspeli da poraze udruzenu rasensko-kartaginsku armadu od 120 brodova. Tom prilikom od 60 Fokejskih ladja sacuvalo se samo 20! Posle ovoga Fokejani napustaju korzicku Alaliju u kojoj se osecaju nesigurno i odlaze na jug duz lukanske (v.lug) obale da potraze neko novo zgodno mesto za naseljavanje, ovaj prostor - greben stopala - "Grci" su nazvali Enotria - Zemlja vinograda. Ako se to izgovaralo Ojnotrija a po svoj prilici jestvt onda je blizu onom vojno(s) (v.vino) - pa je pravilnije prevesti Vinska(zemlja vina).
Kasnije nakalemljena legendarna istorija namestila je kako se zemlja nazvala po Ojnotaru (Enotar), prvom grckom kolonisti u Italiji, najmladjem sinu arkadskog kralja Likaona..."Enotar" je negde tako i kralj Sabinjana". Ovde se ocito preplicu mnogi slojevi stariji i mladji ali logika etimologije je neumoljiva jer najstariji termini kao Vojnotrija i Dukanija pokazuju zakonitosti naseg jezika. Tako Fokejani u svom lutalju osnuju grad u (V)ojnotriji kog Italici nazivahu Velija, na tom mestu je izgleda vec postojalo naselje jer Strabon kaze: „zauzmu grad u Ojnotriji zemlji sad nazivajucoj Lele". Ovde smo svakako na tragu Lelezima i Pelazgima a starinacko mesto moglo je jednostavno da se zove Velija,Velja, Velje..., Grci ce ga prozvati Eleja, poznato po Zenonu i Parmenidu, podjimo opet na Siciliju da potrazimo Empedokla i Arhimeda?
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:26
Ne, vec da vidimo sta znaci sama rec Sikilija. Najslicnije reci u Grka su sikinis CIKINNIC satirsko kolo i CYKON - sikon plod smokve, smokva. Dalje odavde pomaze samo srbski jer vizuelizacijom ovih pojmova dolazimo do reci sisa - tacnije sika, sa paposilenom u sredini koji komanduje i pretstavlja vrh sise - bradavicu. I sasvim bliska i potpuno neapstraktna vizuelizaci ja je smokva koja je u stvari "prava" sisa. Otuda ce Sikilija biti zemlja smokava - sisa, a juzna Italija zemlja Vina.
Pa otkuda onda velika Grcka? Sintagma ne potice verovatno cak ni od helenskih pisaca iz rimskog klasicnog doba kad su jonska Grcka i "prava Helada" vec odavno bile samo provincije i dijeceze, juzna Italija i Sicilija dosle su pod vlast Rima pre "prave" Grcke a preko dvesta godina pre helenistickog Egipta i sta je onda tu, na tom prostoru, bilo veliko, vece od necega u balkanskoj Grckoj, prebogatom bivsem kraljevstvu Seleukida ili ptolomejidskom Egiptu?
Bice da je slucaj velike Grcke identican nastanku pojma Vizantija, koji je naknadan i nikada se nije koristio u samoj Vizantiji koja je bila jednostavno Carstvo, ili Romejsko carstvo: tako i izraz magna graecia potice iz kasnijih vremena i nikada se nije koristio u periodu izmedju 8. i 3. veka stare ere, kad su Grci zaista bili neko i nesto na ovom prostoru. Docniji Heleni iz perioda rimskog gospodstva Mediteranom, neretko su bili predmet podsmeha, cesto i gadjenja samih Rimljana, za sta je mozda najdrasticniji primer Petronijev Satirikon, ciji "kasting" ne ostavlja ni jednu pozitivnu rolu Grcima, kojima je "veliko" moglo da bude samo bogatstvo u novcu. .....iz Srbsko-srbskog recnika
Pa otkuda onda velika Grcka? Sintagma ne potice verovatno cak ni od helenskih pisaca iz rimskog klasicnog doba kad su jonska Grcka i "prava Helada" vec odavno bile samo provincije i dijeceze, juzna Italija i Sicilija dosle su pod vlast Rima pre "prave" Grcke a preko dvesta godina pre helenistickog Egipta i sta je onda tu, na tom prostoru, bilo veliko, vece od necega u balkanskoj Grckoj, prebogatom bivsem kraljevstvu Seleukida ili ptolomejidskom Egiptu?
Bice da je slucaj velike Grcke identican nastanku pojma Vizantija, koji je naknadan i nikada se nije koristio u samoj Vizantiji koja je bila jednostavno Carstvo, ili Romejsko carstvo: tako i izraz magna graecia potice iz kasnijih vremena i nikada se nije koristio u periodu izmedju 8. i 3. veka stare ere, kad su Grci zaista bili neko i nesto na ovom prostoru. Docniji Heleni iz perioda rimskog gospodstva Mediteranom, neretko su bili predmet podsmeha, cesto i gadjenja samih Rimljana, za sta je mozda najdrasticniji primer Petronijev Satirikon, ciji "kasting" ne ostavlja ni jednu pozitivnu rolu Grcima, kojima je "veliko" moglo da bude samo bogatstvo u novcu. .....iz Srbsko-srbskog recnika
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:41
Грци и данас имају велики проблем са шиптарима,током историје шиптари (арнаути) су држали чак и јужну Грчку! било је великог броја и Влаха и Турака наравно кои су и дан данас присутни!
Због тога су скоро сви грчки јунаци у 18 веку били Арнаутског порекла или Влашког..А утицај Арнаута је толико био велики да су у попримили и националне костиме албанаца у том добу.Чак је и први Грчки председник био Арнаут (шиптар).
Погледајте само слику тадашњих Грка..Ово су Грчке историске личности.
Због тога су скоро сви грчки јунаци у 18 веку били Арнаутског порекла или Влашког..А утицај Арнаута је толико био велики да су у попримили и националне костиме албанаца у том добу.Чак је и први Грчки председник био Арнаут (шиптар).
Погледајте само слику тадашњих Грка..Ово су Грчке историске личности.
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:44
Цртана карикатура 1897
Показује велике силе (England, Austria, Russia, Germany, Italy, and France) како бране нејаку грчку.Грчка је приказана као мало детенце у националном костиму а око њега светски полицајци.
Грчка----Размажено дете Европе. James Knowles 1879
Показује велике силе (England, Austria, Russia, Germany, Italy, and France) како бране нејаку грчку.Грчка је приказана као мало детенце у националном костиму а око њега светски полицајци.
Грчка----Размажено дете Европе. James Knowles 1879
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:51
Први модерни"грчки" краљ..
Otto, Краљ Грчке (Greek: Όθων, Βασιλεύς της Ελλάδος, Othon, Vasilefs tis Ellados) (1 June 1815–26 July 1867) је био други син краља Ludwig I of Bavaria!!!
према Конвенцији о Лондону настало је Грчко независно краљевствство под заштитом великих сила ( Велика Британија, Француска и Руска ).
http://en.wikipedia.org/wiki/Otto_of_Greece
Дакле први "грчки" краљ нема никакве везе са грцима..Већ је обичан Немац из Баварије
Otto, Краљ Грчке (Greek: Όθων, Βασιλεύς της Ελλάδος, Othon, Vasilefs tis Ellados) (1 June 1815–26 July 1867) је био други син краља Ludwig I of Bavaria!!!
према Конвенцији о Лондону настало је Грчко независно краљевствство под заштитом великих сила ( Велика Британија, Француска и Руска ).
http://en.wikipedia.org/wiki/Otto_of_Greece
Дакле први "грчки" краљ нема никакве везе са грцима..Већ је обичан Немац из Баварије
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Re: Grcka istorija i mitologija
od DEDA-EU Čet 25 Jun 2009 - 0:59
Словенски натписи (Види се Ћирилица) које су грци преправљали и хенелизирали у црквама на северу грчке(Егејска македонија) Само да би сакрили траг.
Натпис на ћирилици је и даље видљив!
Грици су палили и уништавали цркве..Оскрнавили фреске само да би прекрили све што има везе са Словенима...све је ово трајало од 1913..па до дан данас..
DEDA-EU- Novi Član
- Broj poruka : 250
Poena : 296
Reputacija : 9
Datum upisa : 22.04.2009
Strana 1 od 2 • 1, 2
Similar topics» Alternativna istorija
» Sta je to istorija?
» PREDLOZI, SUGESTIJE, ZALBE...
» Istorija Vizantije
» Istorija pisma
» Sta je to istorija?
» PREDLOZI, SUGESTIJE, ZALBE...
» Istorija Vizantije
» Istorija pisma
Strana 1 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
» Delotvorni tretman od banana protiv akni
» Saveti za plavuše: Kako da vam kosa ne bude žuta
» Uklonite tamne fleke sa lica: Za par dana imaćete kožu kao beba
» 20 zapanjujućih saveta jednog od najboljih psihologa sveta
» Morska so u službi lepote
» Ako u vezi nemate ovih 5 stvari, definitivno nije za vas
» Evo šta vaš hod govori o vama
» Imali sreće, ali ne i pameti: 10 nepromišljenih dobitnika lotoa
» PHAB2 Pro: Prvi mobilni na svetu s Tango tehnologijom